Kad beba stara deset dana završi u “prozoru života”, svi se prave da je to svetla tačka, ali prava istina je daleko mračnija. U Zagrebu je nedavno ostavljena devojčica u sigurnom krevetiću, što je, kažu, bolje nego da je bačena u kontejner smeća. Ali, hajde da ne budemo naivni – ovo je samo vrh ledenog brega jednog ogromnog problema koji društvo uporno gura pod tepih.
Setite se Zaprešića pre godinu dana, kada su dvojica tinejdžera pronašla pothlađenog dečaka u kantama za smeće. Da su zakasnili samo petnaest minuta, dete bi bilo mrtvo. To nije samo tragedija, to je katastrofa sistema koji ne funkcioniše.
“Prozori života” su zamišljeni kao spas za neželjenu decu, ali šta je sa majkama u nevolji? Gde su podrška i pomoć? Umesto da se bave pravim problemima, vlasti se prave da je sve u redu jer je beba ostavljena na sigurnom mestu. To je kao da vam neko kaže: “Hej, bar nije na ulici!” – kao da je to dovoljno.
Ministarstvo se pravda i tvrdi da je strogo prema “prozoru života”, ali problemi se guraju pod tepih. Pravni aspekti ostavljanja bebe su komplikovani, a posledice za majke i društvo su ogromne. Ovo nije samo pitanje pojedinačnih tragedija, već sistemski problem koji traži hitnu pažnju.
Zamislite koliko je dece prošlo kroz ovakve situacije, koliko majki je ostalo bez podrške, koliko je društvo okrenulo glavu. I dok se mi pravimo da je sve u redu, deca i dalje stradaju.
Ako vam je doista stalo do budućnosti, vreme je da prestanemo da ćutimo i da počnemo da pričamo o pravim rešenjima. A vi, šta mislite? Da li su “prozori života” stvarno spas ili samo maska za neuspeh sistema? Bacite komentar, da vidimo ko je za, a ko protiv – i da li uopšte imamo izbor.
