Rusija i otmica ukrajinske dece: Najveća tragedija od Drugog svetskog rata?
Da li ste znali da oko 35.000 ukrajinske dece i dalje vodi kao nestalo? Da, dobro ste pročitali – trideset i pet hiljada! Američki istraživači sa Yale univerziteta procenjuju da se većina ove dece nalazi na teritoriji Rusije ili na područjima pod ruskom okupacijom. Ovo nije samo statistika, ovo je prava drama i ratni zločin koji se odvija pred našim očima.
Kako su deca otimana?
Deca su otimana iz sirotišta, sa bojišta nakon smrti roditelja, pa čak i direktno iz porodičnih domova, često pod prisilom. Rusija je odbila sve zahteve za njihov povratak. Jedna majka je čak sama spasila svoja dva sina tinejdžera koji su bili zatočeni u ruskom kampu skoro šest meseci. Njena priča je jeziva: deca su poslata u kamp u Anapi, na obali Crnog mora, gde su trebala biti samo 21 dan, ali su ostala zatočena i nisu im dozvolili povratak.
Ratni zločin ili propaganda?
Ruski zvaničnici su čak optužili Ukrajinu da inscenira predstavu o izgubljenoj deci, ali dokazi i svedočenja dece koja su spašena govore drugačije. Deca su primala vojnu obuku, kažnjavana ako su govorila ukrajinski jezik, morali su pevati rusku himnu i crtati trobojku. Pretnje su bile jasne: roditelji će snositi posledice ako deca ne budu pokorna.
Najveća otmica dece od Drugog svetskog rata?
Nathaniel Raymond, izvršni direktor Laboratorije za humanitarna istraživanja na Yaleu, upoređuje ovu situaciju sa nacističkom germanizacijom poljske dece tokom Drugog svetskog rata. Ovo je možda najveća otmica dece u ratu od tada. Aktivisti upozoravaju da mnoga deca mogu zauvek nestati u ruskom sistemu udomljavanja, gde su nedavno promenjeni zakoni da bi se olakšalo njihovo usvajanje od strane ruskih državljana.
Međunarodni odgovor i pravda
Međunarodni krivični sud je već izdao naloge za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove poverenice za prava dece Marije Lvove-Belove zbog ratnog zločina nezakonite deportacije ukrajinske dece. Povratak dece je jedan od ključnih zahteva Ukrajine u bilo kakvim mirovnim pregovorima. Deca su sada taoci i sredstvo ucene u pregovorima, a Rusija koristi ovu tragediju kao politički alat.
Šta dalje?
Ova situacija je daleko od rešenja. Dok se svet fokusira na diplomatske pregovore i sankcije, deca ostaju zarobljena, a njihove porodice očajnički pokušavaju da ih spasu. Ako mislite da je ovo daleko od nas, razmislite ponovo – ovo je ratni zločin koji se dešava sada, i ne smemo ga ignorisati.
A vi? Šta mislite o ovome? Da li je moguće da svet ostane gluv na ovakve zločine? Ili je ovo samo još jedna stranica u dugoj istoriji ratnih užasa? Bacite komentar, podelite svoje mišljenje, ili samo recite – ovo je suludo!
