Jadransko more se guši u plastici, a mi kao da to ne primećujemo! Više od 80% otpada u Jadranu čini plastika – kese, flaše, ambalaža, ribarske mreže i stiropor. I dok institucije i udruženja pokušavaju da se izbore sa ovim ekološkim problemom, sve češće su to skiperi koji samoinicijativno čiste zagađena područja poput Mljeta i Lastova. Da li je moguće da su oni ti koji moraju da spasavaju more dok mi sedimo i gledamo?
Plastični otpad uglavnom stiže sa kopna, a njegovo gomilanje u moru predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova Jadrana. Sunce institut za okeanografiju i ribarstvo izneo je ove alarmantne podatke, a situacija nije nimalo bolja ni pred sezonu kada je more najposećenije.
Zamislite samo – dok turisti uživaju u kristalno čistoj vodi, ispod površine se krije plastični otpad koji guši život u moru. Ribarske mreže i stiropor su dodatni neprijatelji morskog sveta. Iako postoje pojedinci i organizacije koje se bore protiv ovog problema, jasno je da je potrebna mnogo veća akcija i odgovornost svih nas.
Ovo nije samo problem Jadrana, već globalni ekološki alarm. Ali dok čekamo velike promene, skiperi su ti koji prvi reaguju i čiste smeće sa mora. Možda je vreme da i mi postanemo deo rešenja, a ne samo posmatrači katastrofe.
Ako imate neku priču o plastičnom otpadu ili ste videli kako se more menja, podelite je! Ili bar bacite pogled na plažu sledeći put i zapitajte se – koliko plastike je tamo ostalo? Nije li vreme da svi zajedno počnemo da čistimo, a ne samo da kukamo?
