Pre tačno pet godina, Crna Gora je postala prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je usvojila zakon o životnom partnerstvu osoba istog pola. Ovaj zakon je tada predstavljen kao istorijski iskorak i pobeda ljudskih prava, ali danas, nakon pet godina, postavlja se pitanje šta smo kao društvo zaista dobili?
Zakon je usvojen u vreme političke nestabilnosti i pod pritiskom zapadnih ambasada, a mnogi su ga videli kao političku trgovinu, dok su tradicionalne vrednosti većine građana bile zanemarene. Srpska pravoslavna crkva, tradicionalne zajednice i nevladine organizacije koje čuvaju porodične i moralne vrednosti bile su protiv, ali zakon je proguran bez šire javne rasprave.
Pet godina kasnije, Crna Gora nije postala stabilnija ni pravednija. Tradicionalna porodica je u defanzivi, dok se istopolne zajednice medijski i institucionalno favorizuju. Iako zakon ne dozvoljava usvajanje dece od strane istopolnih partnera, pritisci aktivista u tom pravcu su sve jači. Retorika o ravnopravnosti i ljubavi bez granica koristi se kao paravan za redefinisanje pojma roditeljstva, gde se deca sve češće posmatraju kao pravo odraslih, a ne kao bića sa pravom na oca i majku.
Crna Gora se suočava sa ozbiljnom demografskom krizom – sve je manje rođenih, a sve više iseljenih. Umesto ulaganja u porodičnu politiku i podsticaje za rađanje, društvena energija se troši na promociju životnih stilova koji ne doprinose biološkom opstanku naroda. Kroz obrazovni sistem i medije sprovodi se ideološki inženjering, gde se deci već u osnovnim školama predstavljaju tzv. alternativne porodice, a termini mama i tata zamenjuju sterilnim izrazima roditelj 1 i roditelj 2.
Većina građana Crne Gore nije podržavala legalizaciju istopolnih zajednica, a ni danas ne podržava širenje LGBT agende, naročito kada je reč o deci i obrazovanju. Ipak, umesto da se uvaži volja većine, nameće se agenda manjine uz podršku stranih ambasada i dobro umreženih nevladinih organizacija.
Vreme je za ozbiljno preispitivanje društvene korisnosti ovog zakona. Crna Gora treba da se okrene svojoj tradiciji, kulturi i moralnim osnovama koje su vekovima držale narod uspravnim i slobodnim. Ako želimo opstanak, i duhovni i biološki, moramo vratiti porodične vrednosti u centar društvene pažnje. Nema zdravog društva bez zdrave porodice, a porodica, po svom prirodnom i božanskom određenju, jeste i ostaje zajednica muškarca i žene.
A šta vi mislite? Da li je Crna Gora zaista napredovala ili je samo sledila spoljne trendove? Bacite komentar, pa da vidimo ko je za, a ko protiv!
