U srcu severnog Crne Gore, u malom gradu Mojkovcu, protiče nevidljiva, ali snažna reka – Atletski klub Tara. Osnovan pre 18 godina, ovaj klub nije samo mesto za treninge, već rasadnik talenata koji nižu uspehe na evropskim i svetskim takmičenjima. Ali, ono što ih izdvaja nije samo broj medalja – već filozofija bez izgovora, bez granica i bez politike.
Dok drugi traže opravdanja, Tara ruši prepreke! Kod njih nijedno dete ne plaća treninge, opremu, suplemente ili putovanja. Sve finansiraju sopstvenim sredstvima. Jedini kriterijum? Talenat i rad! Nema veze, nema politike, nema rodbinskih veza. Ako neko pronađe bolji klub, Tara mu besplatno daje ispisnicu – jer im je najvažnije da deca napreduju.
Priče poput Vesne Kljajević, koja je iz Mojkovca stigla do američkog koledža i svetskih prvenstava, ili Olje Simićević, koja je sa samo pet godina otkrivena kao talenat i sada je treća na svetskoj rang listi svoje kategorije, pokazuju koliko sport može promeniti živote. Ove mlade šampionke treniraju srcem, u uslovima gde nema luksuza, ali ima discipline, poštenja i vere.
Sećanja na prve terene pored reke Tare, gde su deca često trenirala mokrih nogu, danas su daleko. Zahvaljujući Mosi igrama, dobili su pravi teren, a njihovi sportisti su ambasadori Crne Gore širom sveta. Iako je atletika u Crnoj Gori siromašan sport, klub Tara dokazuje da se sa ljubavlju i predanošću može postići veličina.
Trener Danilo Ristić i njegov otac Marko godinama grade ovu priču, a njihova poruka je jasna: “Kod nas nema belih zastava!” Na predstojećim takmičenjima, uključujući Evropsko prvenstvo u Norveškoj i balkanska prvenstva sa preko 20 zemalja, idu po medalje, boreći se sa zemljama koje imaju mnogo veće resurse.
Ovaj klub je dokaz da talenat i trud mogu izvući decu iz ulica, odvojiti ih od telefona i dati im šansu za bolju budućnost. Tara teče, a sa njom teče i nada za mnoge mlade sportiste. Ako mislite da je sport samo za bogate i privilegovane, razmislite ponovo – Mojkovac i Atletski klub Tara su tu da vas razuveri.
A sad, šta vi mislite? Da li je moguće da mali grad sa ograničenim resursima stvori šampione koji se takmiče sa najboljima na svetu? Ili je to samo bajka za malu decu? Bacite komentar, ispričajte svoju priču ili samo nasmejte se – jer ovde nema mesta za izgovore!
