Da li je desnica preotela studentske proteste u Srbiji?
U Srbiji se dešava nešto što je mnoge iznenadilo i zabrinulo – studentski protesti, koji su krenuli kao borba za demokratiju i protiv korupcije, sada su preplavljeni nacionalističkim tonovima i govorima koji podsećaju na prošlost koju su mnogi želeli da ostave iza sebe.
Nacionalizam na Vidovdan?
Vidovdan, simboličan datum za srpski narod, ove godine je bio mesto gde su se studenti okupili, ali ne samo da su tražili promene u društvu, već su neki govornici izneli nacionalističke poruke koje su mnoge učesnike šokirale. Govori o srpskom dostojanstvu, mučeništvu i velikosrpskim idejama prvi put su se pojavili u ovom obimu na studentskim protestima. To je izazvalo pitanje – da li je desnica preuzela proteste?
Politička kriza i gubitak legitimiteta vlasti
Predsednik Vučić i njegova vlast su u očima mnogih izgubili legitimitet, što je podstaklo masovne proteste širom Srbije. Međutim, umesto da se protesti fokusiraju na borbu protiv korupcije i za demokratiju, deo pokreta je počeo da se meša sa nacionalističkim idejama, što može biti rezultat pritiska provladinih medija koji studente predstavljaju kao izdajnike i teroriste.
Različiti tumači i mišljenja
Politikolog Cvijetin Milivojević smatra da je pojava nacionalističkih govornika na Vidovdanu očekivana jer je studentska lista „catchall“ – okuplja ljude sa različitim ideološkim stavovima, ali sa zajedničkim zahtevom za smenu vlasti i vanredne izbore. On smatra da bi studenti trebalo da uđu u političku utakmicu da bi imali veći uticaj, ali da je njihova odluka da to ne učine pogrešna.
S druge strane, Kirsten Šenefeld iz nemačke fondacije Friedrich Ebert upozorava da bi nacionalistički tonovi mogli biti pokušaj desnice da osnaži svoj uticaj unutar pokreta. Ipak, ona naglašava da ceo studentski pokret nije prožet nacionalizmom i da mnogi učesnici nisu očekivali takve govore.
Ustavni patriotizam kao izlaz iz krize
Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja, vidi ključ u uspostavljanju ustavnog patriotizma, koji bi mogao zameniti etnonacionalizam i pomoći Srbiji da se vrati demokratskom putu. On smatra da je važno da protesti ne zauzmu revizionistički stav prema ratovima devedesetih i da se fokusiraju na demokratiju i borbu protiv korupcije.
Reakcija vlasti i represija
Vlast je odgovorila pojačanom represijom – policija je na ulicama Beograda i drugih gradova, hapsi studente i građane, a državni mediji otvoreno nazivaju studente teroristima. Umesto da smire situaciju, ovakve mere samo dodatno podstiču energiju protesta.
Šta dalje?
Postavlja se pitanje ko će biti lider studentske liste i da li će studenti uspeti da se organizuju kao ozbiljna politička snaga. Kandidati poput Aleka Kavčića, Milo Lompara i Jova Bakića spominju se kao potencijalni lideri, ali je jasno da je pred njima težak zadatak.
Zaključak
Studentski protesti u Srbiji su u raskoraku između borbe za demokratske vrednosti i uticaja nacionalističkih struja. Da li će uspeti da ostanu na pravom putu i donesu promene koje Srbija očajnički treba, ili će biti preuzeti od strane desnice i nacionalističkih ideja, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – situacija je napeta, a budućnost Srbije neizvesna.
A vi? Da li mislite da su studenti još uvek glas promena ili su postali pijuni u igri nacionalista? Bacite komentar, neka se čuje i vaš glas u ovoj ludoj priči!
