27 godina pakla i borba za sina: Kako je majka psihički zlostavljana i primorana da preda starateljstvo
Zamislite da 27 godina trpite psihičko nasilje u sopstvenoj porodici, gde vam muž i svekar kroje život, a vi nemate ni pola sata mira za kafu sa koleginicama. Ovo nije film, već stvarnost jedne majke iz Srbije koja je zbog nemogućnosti da obezbedi krov nad glavom bila primorana da preda starateljstvo nad osmogodišnjim sinom svom suprugu. I to nije kraj njene agonije – sina viđa samo 15 dana godišnje, dok ona radi najteže poslove u Nemačkoj da bi prehranila dete.
Pakao u sopstvenom domu
Ona je 27 godina trpela psihičko nasilje, gde je novac morala da daje svekru, a glavnu reč u porodici vodili su muž, njegov otac i majka. Retko je mogla da ode na posao, a još ređe da se opusti sa koleginicama. Tradicionalni običaji su joj bili okovi, a svaki pokušaj da zajedno sa mužem ode u Nemačku završio je njenim odlaskom sama, sa pasošem i diplomom u rukama.
Izgubljeni dom i borba za sina
Nakon razvoda, ostala je bez krova nad glavom. Majka joj je bolesna, ide na dijalizu, a ona je praktično završila na ulici. Svekar i svekrva su je odjavili sa adrese, a ona je zahvaljujući dobrim ljudima pronašla privremeni smeštaj. Molila je direktora zdravstvenog centra za neplaćeno odsustvo, koji joj je izašao u susret, ali to nije bilo dovoljno.
Starateljstvo kao kazna
Borba za starateljstvo traje već tri godine. Majka je primorana da preda starateljstvo suprugu jer nema gde da povede dete. Sinu viđa svega 15 dana godišnje, a suprug zloupotrebljava njenu stariju karticu i lažno je prikazuje kao nemarnu majku. Ona je dojila sina pet meseci, brinula o njemu svakodnevno, ali sistem joj ne pruža podršku.
Poruka za sve majke
Ova hrabra žena poručuje svim majkama da budu hrabre i da nikada ne odustaju. Veruje da postoji sila koja će uslišiti njihove borbe i nada se da će jednog dana uspeti da kupi svoj kvadrat i da sin dođe kod nje.
Da li je ovo pravda?
Dok majka radi najteže poslove u inostranstvu i viđa dete samo 15 dana godišnje, sistem koji bi trebalo da štiti decu i roditelje, izgleda da je na strani nasilnika i onih koji zloupotrebljavaju poverenje. Da li je moguće da u 21. veku ovakve priče i dalje budu svakodnevica?
Ako imate sličnu priču ili mislite da je ovo nepravedno, bacite komentar dole. Neka se čuje glas onih koji trpe u tišini!
