Ustajem u pola pet ujutru, dok većina još spava, i šetam blokom. Na jednoj klupi pronalazim novu, neobuvenu američku marinsku čizmu. Čizmu o kojoj smo svi sanjali tokom rata, sa metalnim đonom koji ni mina ne može da probije. Ali zašto je tu, sama, i šta ona simbolizuje?
Ova čizma nije samo obuća – ona je simbol bola, sećanja i sudbine ljudi sa obe strane Drine. Banet, koji je kupio ove čizme u Kanadi, nije smeo da pređe Drinu decenijama. Njegov prijatelj Jovica, ranjen u ratu, izgubio je nogu na protivpešadijskoj nagaznoj mini, ali je postao paraolimpijski prvak u skijanju. Njihove priče su isprepletene sa ratnim traumama, izdajama i gorkim realnostima koje i danas bole.
U kafani „Luda kuća“ u Sarajevu, gde su nekada svraćali Radovan Karadžić i drugi, Banet i Jovica piju pivo u osam ujutru i nazdravljaju likovima poput Putina, Gadafija, Mladića i Karadžića. Njihove slike vise na zidovima, a američka čizma stoji na radnom stolu, okružena osušenim cvećem – kao ikebana za one koji nisu više sa nama.
Ova priča nije samo o jednoj čizmi. To je priča o ratu, prijateljstvu, izdaji i gubitku. O tome kako rat ostavlja tragove koji se ne brišu lako, i kako se sećanja čuvaju na najneobičnijim mestima.
Ako mislite da je ovo samo još jedna ratna priča, razmislite ponovo. Ova čizma i ljudi oko nje podsećaju nas da rat nije samo istorija – to je živa rana koja i dalje boli. A vi, šta biste vi uradili da pronađete takvu čizmu? Pustite komentar, možda imate svoju priču ili bar dobar vic o ratnim čizmama!
