Arthur Ashe: Tiha borba crnog tenisača protiv rasizma i nepravde
Zamislite svet tenisa pre 50 godina – sport rezervisan samo za bogate, bele elite, gde su crni sportisti bili gotovo nevidljivi, a ako bi se i pojavili, nailazili su na zidove segregacije i diskriminacije. U tom svetu, jedan čovek je uspeo da probije sve barijere i postane ne samo vrhunski sportista, već i simbol borbe za ljudska prava. Njegovo ime je Arthur Robert Ashe Jr.
Detinjstvo u rasno podeljenoj Americi Arthur Ashe rođen je 1943. godine u Richmondu, u državi Virdžiniji, u vreme kada je rasna segregacija bila duboko ukorenjena. Njegova majka umrla je kada je imao samo šest godina, a odrastao je uz strogo vaspitanje samohranog oca. Iako je imao pristup sportskim terenima, crnim dečacima je bilo zabranjeno da igraju sa belcima. Ashe je već kao dečak shvatio šta znači segregacija – nije mogao da igra protiv belih vršnjaka, ali je imao sreću da ga primeti Ron Charity, koji mu je pokazao osnove tenisa, a zatim i dr Robert Walter Johnson, poznat kao kum crnog tenisa.
Uspon kroz prepreke Iako mu je bilo zabranjeno da trenira na zatvorenim terenima i da se takmiči sa belim igračima, Ashe je uporno trenirao i napredovao. Preselio se u St. Louis, gde je mogao da igra bez rasnih ograničenja. Sa 20 godina osvojio je svoj prvi veliki turnir, a ubrzo je postao prvi crni teniser u Davis Cup reprezentaciji SAD-a.
Prvi crni šampion US Opena Godine 1968, u prvoj godini tzv. Open ere, Ashe je osvojio US Open, postavši prvi tamnoputi teniser koji je osvojio Grand Slam turnir u singlu. Iako nije mogao da primi novčanu nagradu jer je još bio amater, njegova pobeda je bila istorijska. Ashe je bio i lider Davis Cup reprezentacije, koja je te godine osvojila titulu.
Borba protiv aparthejda i rasizma Ashe nije bio samo sportista – bio je i aktivista. Godinama je pokušavao da igra u Južnoj Africi, zemlji sa zloglasnim aparthejdom, ali mu je ulaz bio zabranjen zbog njegove rase. Pokrenuo je inicijativu za suspenziju Južne Afrike iz međunarodnih teniskih takmičenja, što je i ostvareno. Iako je bio kritikovan, nije podržavao bojkot mečeva protiv južnoafričkih igrača, već je zagovarao političke i ekonomske sankcije protiv režima.
Lider u teniskim organizacijama i borba za prava igrača Ashe je bio jedan od osnivača ATP-a i bio je njegov predsednik. Podržao je bojkot Wimbledona 1973. godine zbog suspenzije jugoslovenskog tenisera Nikole Pilića, pokazujući da je spreman da se bori za prava igrača i protiv nepravde u sportu.
Zdravstvene borbe i posledice Nakon uspešne karijere, Ashe je doživeo srčani udar i ugrađena mu je četvorostruka premosnica. Kasnije je otkriveno da je zaražen HIV-om, verovatno prilikom transfuzije krvi tokom operacije. Iako je bolest bila stigmatizovana, Ashe je otvoreno govorio o AIDS-u i osnovao fondaciju za borbu protiv bolesti.
Nasleđe i heroizam Ashe je umro 1993. godine, ali je ostavio neizbrisiv trag. Najveći teniski stadion u Njujorku nosi njegovo ime, a on je ostao simbol borbe protiv rasizma, nepravde i za ljudska prava. Njegova tiha, ali odlučna borba pokazuje da pravo herojstvo nije u nadmetanju, već u služenju drugima.
Ako ste mislili da je tenis samo igra, Asheova priča će vas razuveriti. A sad, šta vi mislite – koliko je sport danas oslobođen od nepravdi? Bacite komentar, da vidimo ko je još spreman da se bori kao Ashe!
