Nemački proizvođač automobila Audi promenio je svoje ranije planove o potpunom prelasku na električne automobile do 2026. godine. Generalni direktor Gernot Delner izjavio je da će Audi najverovatnije nastaviti proizvodnju benzinskih motora još sedam do deset godina, u zavisnosti od potražnje kupaca i tržišnih uslova. Iako je prodaja električnih modela u porastu, benzinski motori, uključujući RS modele, ostaju u ponudi. Ova odluka je deo šireg trenda među nemačkim proizvođačima automobila, gde i Mercedes planira da nastavi sa benzinskim motorima, dok BMW nije zvanično najavio kraj motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Audi i Mercedes priznaju da tranzicija na električne automobile ide sporije nego što se očekivalo, te prilagođavaju svoje planove realnosti tržišta.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji ističu ekološke implikacije odluke Audija, izražavajući zabrinutost da produžetak proizvodnje benzinskih motora odlaže prelazak na čišći, održiviji transport. Naglašavaju hitnost klimatskih promena i kritikuju automobilsku industriju zbog sporog prelaska na elektrifikaciju.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o odluci Audija kao o pragmatičnom odgovoru na tržišne realnosti i potražnju kupaca. Fokusiraju se na balans između inovacija i ekonomske održivosti, navodeći da je prelazak na električna vozila složen i zahteva fleksibilnost. Predstavljaju plan Audija kao stratešku prilagodbu, a ne kao korak unazad.
Desno: Desno orijentisani mediji ističu odluku Audija kao razuman pristup koji poštuje izbor potrošača i slobodu tržišta. Naglašavaju važnost održavanja raznovrsnosti vozila, uključujući benzinske motore, i kritikuju regulatorni pritisak na brzu elektrifikaciju. Često ovu odluku predstavljaju kao pobedu lične slobode i ekonomske praktičnosti.
