Roditelji širom sveta često nestrpljivo iščekuju prve znakove inteligencije kod svojih beba – bilo da je to gugutanje, mahanje, osmeh ili prepoznavanje poznatih lica. Ali, da li je to samo roditeljska ljubav i ponos ili postoji i naučna osnova? Novo istraživanje sa Univerziteta Colorado Boulder baca svetlo na ovu temu i donosi šokantne zaključke: inteligencija odrasle osobe može se naslutiti već u dobi od samo 7 meseci!
Zahvaljujući decenijama prikupljenih podataka o blizancima, naučnici su uspeli da povežu rane kognitivne sposobnosti sa kasnijim rezultatima IQ testova. Istraživanje je pratilo jednojajčane i dvojajčane blizance od sedmog meseca života pa sve do tridesetih godina, kako bi se razjasnilo koliko genetika, a koliko okolina utiče na razvoj inteligencije.
Rezultati su zapanjujući: iako rani testovi poput praćenja pogleda, vokalizacija i pažnje predviđaju samo mali deo buduće inteligencije, već sa tri godine mogućnost predviđanja značajno raste, a između sedme i šesnaeste godine genetski faktori postaju dominantni. Ali, ne brinite ako vaše dete ne pokazuje rane znakove – razvoj je neravnomeran i IQ nije jedina mera uspeha u životu. Ljubaznost, empatija i sposobnost slušanja su podjednako važne osobine koje testovi ne mere.
Psiholozi i pedijatri savetuju roditelje da ne paniče zbog kašnjenja u govoru ili kratke pažnje, jer većina dece nadoknadi te faze do četvrte ili sedme godine. Inteligencija nije fiksna, deca mogu napredovati i razvijati se, a okolina igra ključnu ulogu u prvim godinama života.
Dakle, sledeći put kada beba guguće ili vas pogleda sa osmehom, setite se – možda gledate budućeg genija! Ili barem nekoga ko će jednog dana znati da vas nasmeje. A ako imate neki smešan ili neobičan trenutak sa bebom, podelite ga u komentarima – možda baš vi otkrijete sledeću naučnu senzaciju!
