Bane Vidaković, poznati glumac, ponovo je u centru pažnje, ali ne zbog nove uloge, već zbog svoje teške i javne borbe sa zavisnošću od narkotika. Pre nekoliko dana, Vidaković je hitno zbrinut na odeljenju toksikologije u Beogradu zbog predoziranja kombinacijom metadona i buprenorfina. Iako je ubrzo pušten kući, ovaj incident samo je podsetnik na njegovu dugu i mučnu prošlost sa drogom.
Sve je počelo pre čak 46 godina, kada je prvi put uzeo heroin, nakon što je prethodno koristio marihuanu. Za razliku od mnogih iz njegovog okruženja koji su izgubili bitku sa narkoticima, Vidaković je nastavio sa konzumacijom, što je na kraju dovelo do raspada njegove porodice. Njegova supruga je, zbog poziva ljudi kojima je dugovao novac, spakovala decu i otišla u Holandiju.
Glumac nije nikada skrivao svoju prošlost. Naprotiv, otvoreno je govorio o svojoj ličnoj borbi sa zavisnošću. Odluka da se skine sa droge bila je izuzetno teška i bolna. “Zapitao sam se hoću li se baviti glumom ili ovim? Glumu sam voleo dovoljno da budem spreman da istrpim šta treba,” ispričao je u jednom od intervjua. Prošao je kroz pakao skidanja sa droge bez ikakvih lekova, ležao je kod svoje majke, koja mu je donosila supice i presvlake. Nakon što je uspešno završio proces detoksikacije, doktorka mu je rekla da je imao mnogo sreće jer su njegovi organi ostali neoštećeni, ali ga je upozorila da nikada više ne pokušava skidanje “nasuvo” jer bi to moglo uništiti sve njegove organe.
Njegovi problemi sa drogom nisu ostali samo privatna stvar. Javnost se seća njegovog hapšenja 2010. godine, kada je zadržan 48 sati u policijskom pritvoru zbog posedovanja narkotika. Godinu dana kasnije, sudski proces je okončan pravosnažnom presudom, a glumcu je izrečena novčana kazna od 50.000 dinara zbog posedovanja 4,93 grama heroina.
Ova priča nije samo o jednom čoveku, već o mračnoj strani slavnih, o borbi sa demonima koja često ostaje iza kulisa sjaja i glamura. Bane Vidaković je dokaz da zavisnost može da uništi i one koji su naizgled na vrhu sveta. Njegova iskrenost i hrabrost da govori o svojoj prošlosti su retkost u svetu poznatih, ali i opomena svima nama.
Ako mislite da je ovo samo još jedna tužna priča o narkomaniji, razmislite ponovo. Ovo je priča o borbi, padovima i usponima, o ljudskoj slabosti i snazi. A vi, dragi čitaoci, šta mislite o ovome? Da li je društvo dovoljno podržavajuće prema onima koji se bore sa zavisnošću ili ih osuđuje na propast? Bacite komentar, možda baš vaša reč nekome promeni život!
