Beograd je u poslednjih nekoliko nedelja bio domaćin čak devet akcija dobrovoljnog davanja krvi, ali da li je to zaista razlog za slavlje? Ukupno je prikupljeno samo 262 jedinice krvi, što daje prosečno nešto više od 29 jedinica po akciji. Da li je to dovoljno za grad od skoro dva miliona stanovnika?
Akcije su organizovane u opštinama Stari Grad, Zvezdara, Palilula, Novi Beograd, Barajevo, Zemun i Obrenovac, a specijalni autobus Crvenog krsta grada Beograda bio je centralno mesto za prikupljanje. Sekretarijat za zdravstvo ističe da je ovakva podrška javnosti i partnera dokaz da briga o zdravlju sugrađana postaje prepoznatljivija, ali da li je to zaista tako?
U svetu gde je krv često životna potreba, 262 jedinice za devet akcija zvuči kao kap u moru. Da li su građani Beograda zaista spremni da se odazovu pozivu za pomoć? Ili je ovo samo još jedna u nizu formalnosti koje se odrađuju bez pravog odjeka u društvu?
Ova brojka baca senku na humanost našeg društva, jer krv je neophodna za hitne slučajeve, operacije i lečenje hroničnih bolesti. Svaka jedinica krvi može spasiti tri života, što znači da je ovih 262 jedinica potencijalno spasilo preko 700 života. Ali, da li je to dovoljno?
Ako se nastavi ovim tempom, kako će zdravstveni sistem obezbediti dovoljne zalihe krvi? Da li je vreme da se ozbiljnije razmisli o podizanju svesti i motivaciji građana da postanu redovni davaoci?
Ukoliko imate šta da kažete o ovoj temi, bilo da ste dali krv ili ne, ili imate neki urnebesan razlog zašto niste, slobodno bacite komentar. Možda baš vaša priča pokrene lavinu!
Nemojte samo da sedite i gledate – krv je život, a život je u vašim rukama!
