Beograd se topi na suncu kao nikada do sada! Dok temperature u gradu skaču do 40 stepeni, asfalt u nekim delovima grada dostiže paklenih 50 stepeni Celzijusa. Da, dobro ste pročitali – 50! Dobrodošli u svet toplotnih ostrva, gde beton i asfalt prave pakao od urbanih sredina.
Šta su to toplotna ostrva? To su delovi grada gde je temperatura znatno viša nego u okolnim ruralnim područjima. Razlog? Beton, asfalt, zgrade i ljudska aktivnost koje skupljaju i zadržavaju toplotu. U Beogradu, naročito u centru i na Novom Beogradu, broj tropskih noći – onih kada temperatura ne pada ispod 20 stepeni – može dostići i do 50 godišnje! To znači da grad bukvalno ne hladi noću, a to je katastrofa za zdravlje, posebno za starije i hronične bolesnike.
Mapa toplotnih ostrva pokazuje da su najgore pogođene zone između Bulevara Nikole Tesle i Bulevara Milutina Milankovića, kao i nekadašnje industrijske zone koje su sada preplavljene betonom. Čak i Savski amfiteatar, nekada zelena oaza, sada je betoniran i pretvara se u vreli beton džunglu.
Zelene površine i parkovi su jedini spas! U njima je temperatura niža i do 6 stepeni, a hladovina drveća i evapotranspiracija hlade vazduh. Ali, sa urbanim razvojem koji guta zelene površine, pitanje je koliko će ih ostati.
Ovaj problem nije samo estetski – toplotna ostrva povećavaju zagađenje vazduha, usporavaju vetrove i prave zdravstvene probleme. Beograd je trenutno evropski šampion u ovom paklu na asfaltu.
Ako mislite da je ovo samo još jedna vruća letnja priča, razmislite ponovo. Ove temperature su opasne i mogu biti smrtonosne. Zato, sledeći put kad izađete napolje i osetite kako vas asfalt peče, setite se – grad gori, a mi smo u sred pakla.
I sad, da li je vreme da se svi zajedno zapitamo gde bežiš kad ti grad postane pećnica? Ili da li je možda vreme da počnemo da cenimo svaki list drveta u gradu? Podelite svoje misli, ili samo bacite neki sarkastični komentar – jer, hej, ako ne možemo da pobedimo toplotu, možemo bar da se smejemo dok se topimo!
