Srpsko društvo je kao avion bez potiska – ne može više ni da leti, ni da hoda! Dok političke stranke igraju beskonačne igre čekanja i odlaganja, prava kriza eskalira, a mi smo zaglavljeni u začaranom krugu bez izlaza. Ustavotvorna skupština je jedini pravi spas, ali svi se prave da je to nemoguće. Umesto da se suočimo sa problemima, mi se pravimo da čekamo nekog krčmara koji će nas spasiti, dok društvo tone u haos i neprohodnost, čak i u samom centru Beograda!
Zamislite samo – glavni grad Srbije, srce države, postao je neprohodan zbog građevinskog nereda i haosa. Ljudi se muče da dođu do sastanaka, a političari se igraju čekanja i odlaganja, kao da vreme radi za njih. Ali vreme ne radi ni za koga! Sve što dobijamo je još veća blokada i još dublja kriza. Izbori? Ma, oni neće ništa promeniti! Sve dok ne dođe do ustavotvorne skupštine, bićemo zarobljeni u ovom začaranom krugu večitog vraćanja istog.
Dok se političari prepucavaju i čekaju, društvo se raspada. Ljudi gube strpljenje, a situacija je gora nego ikada. Ako mislite da će čekanje i odlaganje rešiti probleme, varate se – to je samo još jedan trik da se ništa ne promeni. Srpsko društvo je na ivici, a mi i dalje čekamo čudo koje neće doći. Ako vam je dosadilo da gledate kako se sve raspada, možda je vreme da se zapitate – koliko još možemo da čekamo dok ne padnemo?
A vi, dragi čitaoci, šta mislite? Da li je vreme da prestanemo da čekamo i konačno se suočimo sa problemima? Ili ćemo i dalje sedeti i gledati kako nam društvo propada? Bacite komentar, ispričajte neku svoju priču ili samo podelite ovaj tekst ako vam je dosta praznih obećanja i beskonačnog čekanja!
