Prema godišnjem izveštaju Economist Intelligence Unit (EIU), Kopenhagen je proglašen najboljim gradom za život u 2025. godini, preuzevši prvo mesto od Beča, koji je tri godine zaredom bio na vrhu. Rangiranje se zasniva na faktorima kao što su zdravstvo, obrazovanje, stabilnost, infrastruktura i životna sredina. Kopenhagen je dobio savršene ocene u kategorijama stabilnosti, obrazovanja i infrastrukture. Beč je zadržao drugo mesto, podeljeno sa Cirihom, ali je pao zbog niže ocene stabilnosti, što se pripisuje nedavnim incidentima, uključujući pretnju bombom na koncertu Taylor Swift. Ostali gradovi u top 10 uključuju Melburn, Ženevu, Sidnej, Osaku, Okland, Adelaidu i Vankuver. Globalni kvalitet života ostao je uglavnom nepromenjen, ali je stabilnost opala na globalnom nivou. Kanadski gradovi su pali na listi zbog pritisaka na zdravstveni sistem, dok su britanski gradovi pali zbog nižih ocena stabilnosti. Damask je rangiran kao najmanje pogodan za život, odmah ispred Tripolija, Dakhe, Karačija i Alžira.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu društvene faktore koji utiču na rangiranje, kao što su kvalitet zdravstva, obrazovanja i društvena stabilnost. Naglašavaju izazove sa kojima se suočavaju gradovi poput Beča i kanadskih gradova zbog sistemskih problema u zdravstvu i društvenoj infrastrukturi. Narativ često ukazuje na potrebu ulaganja u javne usluge i socijalnu zaštitu za poboljšanje kvaliteta života.
Centar: Centristički izvori pružaju uravnotežen pregled rangiranja, fokusirajući se na metodologiju izveštaja EIU i objektivne kriterijume kao što su zdravstvo, obrazovanje, stabilnost i infrastruktura. Faktualno izveštavaju o promenama u rangiranju, navodeći uticaj nedavnih incidenata na ocenu stabilnosti Beča i pritiske na zdravstvene sisteme u Kanadi i Velikoj Britaniji bez jakog uređivačkog stava.
Desno: Desno orijentisani izvori naglašavaju aspekte stabilnosti i bezbednosti u rangiranju, ukazujući na nedavne incidente u Beču kao znak pada javnog reda. Takođe ističu ekonomske implikacije rangiranja, kao što su troškovi života i poslovno okruženje u vodećim gradovima poput Kopenhagena. Narativ ponekad kritikuje državne politike koje se smatraju uzrokom nestabilnosti ili opterećenja javnih usluga.
