Bivši kriminalci danas kupuju hleb komšijama: Teške životne okolnosti koje vode u zatvor i moralni kodeks nekadašnjih “kraljeva ulice”
Da li je siromaštvo i teška sudbina opravdanje za kriminal? Ili je to samo put koji vodi u zatvor i gubitak moralnog kompasa? Kurir televizija je istražila priče ljudi koji su nekada bili na margini zakona, a danas žive drugačije, kupuju hleb komšijama i bore se sa sopstvenim demonima.
Glad, okidač za kriminal? Hasan Dudić, pevač i tekstopisac, priseća se vremena kada je kao dete kraduckao jabuke i lubenice, a danas se priseća kako je glad bila svakodnevica deset godina nakon Drugog svetskog rata. “Sećam se leba sa masti i alevom paprikom, niko nas nije dirao”, kaže Dudić.
Đorđe Vasiljević, bivši zatvorenik i autor knjige “Dosije Atila”, otkriva da je njegov put ka kriminalu počeo kada je imao samo 13 godina. “Ušao sam u red za pakete pomoći, video kriminalce i odlučio da krenem tim putem. Držao sam pištolj prvi put, tresao sam se dva sata kasnije”, priseća se.
Moralni kodeks uličnih “kraljeva” Atila, kako ga zovu, ističe da su nekadašnje generacije kriminalaca imale svoj moralni kodeks. “Ustajali smo ujutru da pomognemo komšijama. Ako je baka Milka sa drugog sprata rekla da joj treba hleb, ja sam išao i kupovao joj hleb. Danas deca imaju previše popuštanja, a kod nas su postojale samo dve faze: dobar ili ne dobar”, kaže Atila.
Nataša Andonovski, specijalni pedagog, objašnjava da glad i siromaštvo mogu biti okidači, ali nisu opravdanje za kriminal. “Nisu svi gladni postali kriminalci, postoje i genetske predispozicije i okolina koja utiče. Danas su kriminalne grupe organizovanije, a čak i maloletna deca su sve češće uključena”, upozorava.
Organizovani kriminal i regrutacija siromašnih Dejan Radenković, bivši funkcioner MUP-a, ističe da siromaštvo nije jedini razlog za kriminal. “Ljudi iz dobrostojećih porodica takođe biraju kriminalni put, ali siromašniji prolaze duži put do pozicioniranja u kriminalnom miljeu. Organizovane grupe regrutuju siromašne da izvršavaju krivična dela”, kaže Radenković.
Moralna dilema: Ko je veći štetočina – kriminalac ili zakoniti izvršitelj? Voditeljka Jovana Grgurević postavlja pitanje: “Da li je bolji čovek onaj koji se bavi nezakonitim poslovima ili onaj koji u okviru zakona nanosi štetu običnom čoveku?” Navodi primer javnih izvršitelja koji često nanose više štete nego kriminalci.
Atila dodaje da najveću štetu planeti nanose političari, a ne kriminalci. “Mi smo nekada imali poštovanje prema starijima, pomagali smo komšijama, a danas deca nemaju takav odgoj”, zaključuje.
Zaključak: Teške okolnosti ne opravdavaju kriminal, ali ga često pokreću Ova priča pokazuje da kriminal nije samo pitanje izbora, već i posledica teških životnih okolnosti, siromaštva, i društvenih problema. Međutim, moralni kodeks i ljudskost nekadašnjih kriminalaca pokazuju da nije sve crno-belo.
A šta vi mislite? Da li su ovi ljudi zaslužili drugu šansu ili je kriminal uvek nepopravljiv? Podelite svoje mišljenje, možda baš vaša priča može promeniti nečiji život!
Izvor: Kurir televizija, razgovori sa Hasanom Dudićem, Đorđem Vasiljevićem, Dejanom Radenkovićem, Natašom Andonovski i Atilom.
