Zamislite samo – mladić Miloš Ajković, običan momak sa Kosova i Metohije, doživeo je pakao na Jarinju. Zašto? Zato što je ponosno nosio crnogorsku narodnu nošnju i trobojku, simbol svoje vere i naroda. Umesto poštovanja, dočekala ga je brutalna tortura od strane takozvane kosovske policije. Nos mu je cepan, kapa mu je šutirana, zastava njegovih pradeda pocepana, a krst sa vrata kidisan! I sve to jer je Miloš odbio da se odrekne svoje vere i časti. Policajci su ga tukli, vređali, psovali mu sve crnogorsko, i naterali ga da izgovori ono što mu je bilo najteže – “Kosovo republika”. Da li je ovo sloboda i pravda? Ne, ovo je sramota i poniženje koje ne sme da se zaboravi.
Miloš nije tražio sažaljenje, nije se pravio junakom. On je samo preživeo ono što niko ne bi smeo. I dok zvanična Crna Gora ćuti, Miloš poručuje da ga ovo iskustvo neće slomiti, već motivisati da se Kosmet posećuje još masovnije. Jer, kako kaže, “nema svetije zemlje od Kosova i Metohije”. Ovo nije samo priča o jednom mladiću, ovo je priča o torturi, mržnji i nepravdi koja se dešava danas, pred našim očima. A vi? Šta biste vi uradili da ste na njegovom mestu? Podelite svoje mišljenje, jer ovakve stvari ne smeju da prođu nezapaženo!
