Da li ste spremni za revoluciju u plaćanjima? Centralna banka Crne Gore (CBCG) je danas bacila pravu bombu na finansijsko tržište! Ograničila je naknade za SEPA plaćanja, što znači da građani i privreda mogu da uštede čak 13,9 miliona eura godišnje, a očekuje se da će do ulaska Crne Gore u EU ta cifra narasti na neverovatnih 50 miliona eura! Da, dobro ste pročitali – MILIONA!
Šta se tačno dešava?
Od 6. oktobra, banke u Crnoj Gori ne smeju da naplate naknadu veću od 0,02 eura za prvi dnevni SEPA kreditni transfer fizičkog lica. Elektronske transakcije do 20.000 eura mogu koštati najviše 1,99 eura, dok uplate u poslovnici do istog iznosa ne smeju prelaziti 3,99 eura. Primanje SEPA transfera do 20.000 eura može koštati maksimalno 1,99 eura, a za veće iznose naknada je ograničena na 25 eura.
Zašto je ovo važno?
Ove mere ne samo da štede novac građanima i privredi, već i otvaraju vrata ka modernom, transparentnom i inkluzivnom platnom sistemu koji prati najbolje evropske prakse. CBCG ne čeka ulazak Crne Gore u EU da integriše evropske standarde – oni to rade odmah!
Još bolja vest – produženo radno vreme platnog sistema
Od 18. avgusta, RTGS sistem za transakcije iznad 1.000 eura radiće čak 20 sati dnevno, dok DNS sistem za manje iznose radi 19 sati i 30 minuta, sa šest kliring ciklusa dnevno. Od sredine oktobra, sistemi će raditi i vikendom, a od jula naredne godine plaćanja će biti dostupna 24/7 zahvaljujući uvođenju TIPS clone platforme.
Nema više skupljih popodnevnih plaćanja
CBCG je ukinula naknadu koja je bila 30% viša za transakcije posle 14 časova. Sada važi jedinstvena, niža tarifa od 8 do 20 časova, što znači fer i transparentne uslove za sve korisnike.
Šta kaže guvernerka CBCG?
Irena Radović poručuje da ove odluke oslobađaju kretanje novca i otvaraju prostor za razvoj ekonomije. Ovo je novi kapital koji ostaje u domaćoj ekonomiji, donoseći niže cene, veću likvidnost i konkurentnost.
Ko je sve u SEPA zoni?
SEPA zona obuhvata 41 zemlju, uključujući sve članice EU, kao i Island, Norvešku, Lihtenštajn, Švajcarsku, Monako, San Marino, Andoru, Vatikan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Severnu Makedoniju. Srbija planira da se pridruži u maju naredne godine.
Zaključak
CBCG je pokazala da se može i hoće – da se finansijski sistem modernizuje i prilagodi potrebama građana i privrede. Ove reforme su pravi udarac na stare, skupe bankarske prakse i pravi poklon za sve nas koji svakodnevno koristimo bankarske usluge.
Sad je red na vama – da li ste spremni da iskoristite ove promene ili ćete i dalje plaćati skupe naknade? Bacite komentar, podelite svoje iskustvo ili samo recite šta mislite o ovim novim pravilima. Neka se čuje glas naroda!
