Kina i NATO: Vojna histerija ili stvarna pretnja?
Kina besna zbog NATO optužbi
Kina je eksplodirala od besa nakon što je generalni sekretar NATO-a Mark Rutte upozorio na kinesko masovno vojno jačanje i podršku Rusiji u ratu protiv Ukrajine. Glasnogovornik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Jiakun optužio je Ruttea da širi dezinformacije i podstiče globalne tenzije, nazivajući kineski vojni razvoj „normalnim“. Kina tvrdi da NATO koristi ove tvrdnje kao izgovor za drastično povećanje vojne potrošnje i širenje uticaja u Indo-Pacifičkoj regiji.
NATO se fokusira na Kinu i Rusiju
NATO, predvođen SAD-om, sve više vidi Kinu kao sistemsku pretnju zbog njenog globalnog uticaja, sajber aktivnosti, špijunaže i strateške saradnje s Rusijom. Rutte je istakao važnost saradnje sa zemljama Azijsko-pacifičkog regiona poput Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda, posebno u svetlu kineskog vojnog jačanja. Velika Britanija i Australija su sklopile sigurnosno partnerstvo AUKUS, koje uključuje isporuku nuklearnih podmornica i pojačane patrole u regionu.
Pomoć Rusiji i sankcije
Kina pomaže Rusiji kupovinom velikih količina nafte, čime joj pomaže da zaobiđe zapadne sankcije, iako Peking odbacuje tvrdnje da šalje oružje. NATO optužuje Kinu i Severnu Koreju da jačaju ruske snage u ratu protiv Ukrajine, što Kina kategorički negira.
Povećanje vojne potrošnje u NATO-u
Na samitu NATO-a u Hagu, članice su se dogovorile o cilju povećanja vojne potrošnje na 5% BDP-a, što je izazvalo protivljenje Španije, koja je trenutno najniža po potrošnji u savezu sa samo 1,24% BDP-a. Španija je uspela da ublaži formulaciju obaveze, tvrdeći da bi 5% bilo nerazumno i kontraproduktivno za njih.
Ukrajina kao poligon za testiranje oružja
Ukrajina je postala bojište za testiranje novih vrsta oružja, uključujući kopnene robote koje koriste i ruske i zapadne snage. Evropske vojske prate ove promene i prilagođavaju svoje tehnologije na osnovu iskustava iz Ukrajine.
Šta sve ovo znači?
NATO i Kina se međusobno optužuju za širenje tenzija i vojne histerije. Dok NATO traži opravdanje za povećanje vojne potrošnje i širenje uticaja, Kina tvrdi da je samo žrtva dezinformacija i da se zalaže za mirno rešavanje sukoba. U međuvremenu, Ukrajina ostaje epicentar sukoba i testiranja novih vojnih tehnologija, dok se svet pita gde je granica između stvarne pretnje i političke igre moći.
Da li je ovo početak novog hladnog rata ili samo još jedna runda u beskrajnoj igri moći? Podelite svoje mišljenje, možda baš vi imate odgovor na ovo ludilo!
