Dobrodošli u Bosnu i Hercegovinu, zemlju gde dugovi rastu, izbori se približavaju, a visoki predstavnik Kristijan Šmit koristi bonske ovlasti kao da je na nekoj političkoj areni, a ne u zemlji koja već godinama ne može da se dogovori o osnovnim finansijskim pitanjima! Da li ste znali da je Šmit 17. jula doneo odluku da se dug od 56 miliona evra slovenačkoj kompaniji Viaduct isplati iz budžeta Republike Srpske? Da, dobro ste pročitali – Republika Srpska će platiti dug nastao zbog spora oko koncesije za hidroelektranu na reci Vrbas, a koji traje već godinama! I to nije sve. Šmit je istovremeno obezbedio novac za Centralnu izbornu komisiju BiH, kako bi se pokrili troškovi nabavke novih izbornih tehnologija, uključujući skenere glasačkih listića i biometrijske skenere, za opšte izbore zakazane za 2024. godinu. Sve to, naravno, koristeći bonske ovlasti koje mu daju moć da menja domaće zakonodavstvo bez saglasnosti domaćih vlasti.
Da li je ovo rešenje ili samo još jedan dokaz da je BiH zarobljena u začaranom krugu finansijskih i političkih problema? Viaduct je pokrenuo arbitražni postupak protiv BiH, a nakon presude Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu, traži se zaplena državne imovine, uključujući sredstva Agencije za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi BiH i nepokretnosti Centralne banke BiH u više gradova. I dok se entiteti Republika Srpska i Federacija BiH ne mogu dogovoriti o raspodeli prihoda od putarina, koje su namenjene za izgradnju i održavanje puteva, dug raste, a finansijska situacija postaje sve napetija.
Šmit tvrdi da isplata duga neće uticati na budžetsku stabilnost Republike Srpske i da građani neće biti pogođeni, ali da li je to zaista tako? Da li iko u BiH ima kontrolu nad ovim procesima ili je sve prepušteno međunarodnim predstavnicima i njihovim odlukama? Centralna izborna komisija procenila je da će za uvođenje novih izbornih tehnologija biti potrebno oko 59 miliona evra, a budući državni budžet za 2024. godinu još nije usvojen, pa je Šmit odlučio da sredstva obezbedi iz dobiti Centralne banke BiH. Ovo je prvi put da se profit Centralne banke stavlja na raspolaganje državnim institucijama, a ne entitetima, što je izazvalo dodatne tenzije između entiteta.
BiH se suočava i sa još nekoliko tužbi investicionih arbitraža, sa potencijalnim potraživanjima koja premašuju 1,3 milijarde evra! U ovom haosu, Šmit poziva vlasti na svim nivoima da odmah ispune svoje obaveze i usvoje državni budžet, dok kulturne ustanove i druge institucije godinama čekaju rešenje svog pravnog i finansijskog statusa.
Ova situacija je savršen primer kako međunarodni pritisci, unutrašnje podele i neefikasnost vlasti mogu da dovedu zemlju do ivice finansijskog kolapsa. Ako mislite da je ovo samo još jedna dosadna politička priča, razmislite ponovo – ovde se radi o novcu koji bi mogao da promeni živote miliona ljudi, ali umesto toga, on se koristi kao sredstvo političke igre i međunarodnih pritisaka.
Pa, šta vi mislite? Da li je Kristijan Šmit heroj koji spašava BiH od finansijskog haosa ili samo još jedan igrač u igri bez pravila? Podelite svoje mišljenje, bacite neki sarkastični komentar ili samo se nasmejte – jer u BiH, izgleda, jedino humor može da nas spasi od ludila!
