Hrvatska je na pragu velikih promena u penzionom sistemu, ali da li su one zaista ono što penzioneri očekuju? Novi zakon o penzionom osiguranju donosi pet ključnih mera koje stupaju na snagu 1. jula ove godine. Među njima su ukidanje starosne granice za rad nakon 70. godine, povećanje najnižih penzija za 3%, kao i veće usklađivanje penzija sa rastom plata. Zvanično, cilj je da prosečna penzija dostigne 1.000 evra do kraja mandata vlade, dok je trenutno oko 800 evra. Ali da li je to dovoljno?
Srećko Vuković iz Sindikata penzionera Hrvatske ističe da zakon podstiče ljude da duže ostanu na tržištu rada, ali nova predsednica sindikata, Višnja Stanišić, upozorava da je povećanje od 3% najniže penzije samo kozmetika i da mnogi penzioneri jedva preživljavaju. Ona smatra da nije fer forsirati ljude da rade i posle 65. godine, jer su mnogi već bolesni i iscrpljeni. Ekonomistkinja Vedrana Pribičević dodaje da je povećanje radnog veka demografska nužnost, ali upozorava da penzije rastu sporije od plata, što povećava rizik od siromaštva među penzionerima.
Zakon takođe povećava roditeljsko odsustvo sa 6 na 12 meseci, što automatski povećava penzije roditelja, a ukida se i gornja granica bonusa. Trenutno u Hrvatskoj radi oko milion i sto hiljada osiguranika, što je istorijski maksimum. Međutim, pitanje je koliko će penzioneri moći da izdrže rad duže od 65. godine, posebno oni sa fizički zahtevnim poslovima.
Dok vlast hvali zakon kao veliki korak napred, sindikati i stručnjaci upozoravaju da su potrebne dublje reforme i veća socijalna pravda. Penzioneri traže dostojanstvenu starost, a ne samo simbolične povećanja. Da li će Hrvatska uspeti da pronađe pravi balans između ekonomskih potreba i ljudskih prava? Ili će penzioneri ostati zarobljeni u sistemu koji ih tera da rade dok ne padnu?
Ako imate mišljenje o ovim promenama, ili ste možda penzioner koji oseća posledice, bacite komentar dole. Neka se čuje glas onih koji stvarno žive ovu priču!
