Godišnji izvještaj o izvršenju državnog proračuna Hrvatske pokazuje snažan ekonomski rast od 3,9% u 2023. godini, uz povećanje plaća i smanjenje javnog duga. Međutim, opozicija i analitičari ističu da većina građana nije osjetila poboljšanje životnog standarda zbog inflacije i nejednakosti. Vlada je povećala rashode, posebno za javne službe, mirovine i socijalnu skrb, ali kritike se odnose na nedostatak reformi u javnoj upravi i zdravstvu. EU je upozorila na nejednakosti i rizike siromaštva, dok vlada planira povećati izdvajanja za obranu. Oporba naglašava potrebu za povećanjem produktivnosti i smanjenjem poreza za radnike s većim plaćama. Izvještaj ukazuje na izazove u fiskalnoj politici i potrebu za odgovornim upravljanjem proračunom u kontekstu globalnih i domaćih ekonomskih pritisaka.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori ističu socijalne nejednakosti i činjenicu da većina građana, posebno penzioneri i ranjive grupe, nije osetila poboljšanje životnog standarda uprkos ekonomskom rastu. Kritikuju vladu zbog nedovoljnih reformi u javnoj upravi i zdravstvu i pozivaju na veću socijalnu podršku i pravedniju raspodelu bogatstva.
Centar: Centristički izvori priznaju pozitivne ekonomske pokazatelje kao što su rast BDP-a i povećanje plata, ali takođe ukazuju na izazove koje donose inflacija i javni dug. Predstavljaju uravnotežen pogled, prepoznajući napore vlade u fiskalnoj odgovornosti uz potrebu za opreznim upravljanjem rashodima i reformama.
Desno: Desno orijentisani izvori fokusiraju se na postignuća u ekonomskom rastu, smanjenju javnog duga i povećanju izdvajanja za odbranu. Podržavaju fiskalne politike vlade i naglašavaju važnost održavanja ekonomske stabilnosti i nacionalne bezbednosti, često umanjujući kritike vezane za socijalne nejednakosti.
