Zamislite da napustite svoju domovinu u potrazi za boljim životom, a dočeka vas samo hladna ulica i šator u parku. Upravo to se dogodilo Alenu Bobincu, momku sa jednog hrvatskog ostrva, koji je u Dublinu završio kao beskućnik. Ali, umesto da poklekne, Alen je svoj pad pretvorio u uspeh koji danas inspiriše ceo Dublin. Njegov rad je zvanično priznat od strane gradonačelnika Dublina, a on ponosno govori o Irskoj kao zemlji koja mu je pružila šansu kakvu nikada nije imao u Hrvatskoj.
Alenova priča je lekcija za sve nas: čak i u najmračnijim trenucima može da se rodi novi život. On kaže da beskućništvo ne može nazvati lošim jer je to bio njegov put i njegov test. U Dublinu je dobio priliku koju u Hrvatskoj nije mogao ni da sanja. Sve osim krova nad glavom može se rešiti, ako ne odustanete, poručuje Alen.
Ova priča baca svetlo na brutalnu realnost emigracije iz Hrvatske, gde mladi ljudi beže od nedostatka prilika i završavaju na ulici u inostranstvu. Dok se u Hrvatskoj priča o uspehu i napretku, stvarnost za mnoge izgleda kao borba za goli opstanak. Alen je dokaz da se može izvući, ali koliko njih ima njegovu sreću?
Dok se Alen bori i uspeva, drugi poznati slučajevi poput sina Toma Džounsa, koji živi kao beskućnik, pokazuju da ni bogatstvo i slava ne garantuju sigurnost i podršku. Džonatan Berkeri, sin slavnog pevača, prošao je kroz pakao beskućništva, zavisnosti i odbacivanja, dok njegov otac nije hteo da prizna očinstvo i nije učestvovao u njegovom životu.
Ove priče su opomena i poziv na razmišljanje o tome kako društvo i država tretiraju svoje građane, posebno one koji su u najtežim životnim situacijama. Da li je zaista moguće da zemlja u kojoj ljudi traže bolji život ne može da im pruži osnovne uslove za život? I koliko je daleko od stvarnosti priča o uspehu i prosperitetu?
Ako vam je ova tema bliska ili imate svoje mišljenje, bacite komentar dole. Možda baš vaša priča ili pogled na stvari može promeniti nečiji život ili bar otvoriti oči onima koji žive u zabludi o stvarnom stanju stvari.
