Izveštaj međunarodne organizacije KidsRights pokazuje da je Crna Gora pala za osam mesta na globalnom indeksu dečjih prava, zauzimajući 47. mesto. Najveći pad zabeležen je u oblasti zdravstvene zaštite dece, gde je Crna Gora svrstana u četvrti klaster, zajedno sa zemljama poput Indonezije i Nepala. Zabeležen je pad stope imunizacije, sa samo oko 22% dece rođene 2020. godine koja su primila prvu dozu MMR vakcine, što je najniži procenat u Evropi. Takođe, primećen je porast smrtnosti odojčadi i dece do pet godina. Izveštaj ističe i rast problema mentalnog zdravlja kod dece i adolescenata, sa povećanim stopama samoubistava. Indeks dečjih prava meri ostvarivanje prava deteta u pet oblasti, uključujući život, zdravlje, obrazovanje, sistem zaštite i klimatske promene. Crna Gora je zabeležila i pad u indeksu klimatskih promena, što dodatno utiče na prava dece. Institucije zaštitnika ljudskih prava upozoravaju na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim merama.
Političke perspektive:
Levo: Levi izvori naglašavaju društvene i zdravstvene posledice pada obuhvata vakcinacijom i rasta smrtnosti dece u Crnoj Gori. Ističu sistemske propuste u zdravstvenoj zaštiti, potrebu za većom državnom intervencijom i značaj rešavanja problema mentalnog zdravlja kod dece i adolescenata. Takođe, ukazuju na uticaj klimatskih promena na prava dece i pozivaju na sveobuhvatne socijalne politike za zaštitu ranjivih grupa.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o padu Crne Gore na Indeksu dečjih prava i smanjenju stope vakcinacije fokusirajući se na podatke i zvanične izjave. Predstavljaju problem kao pitanje javnog zdravlja koje zahteva koordinisane napore državnih institucija i međunarodnih organizacija. Narativ je uravnotežen, priznajući izazove, ali i ističući postojeće napore za poboljšanje zdravlja i prava dece.
Desno: Desničarski izvori mogu se fokusirati na odgovornost državnih politika i upravljanja u Crnoj Gori, ukazujući na neefikasnost ili loše upravljanje koje je dovelo do pada obuhvata vakcinacijom i povećanja smrtnosti dece. Mogu naglašavati potrebu za reformama, boljim upravljanjem i eventualno kritikovati međunarodne organizacije ili spoljne uticaje. Narativ može isticati ličnu odgovornost i ulogu porodica u zdravlju dece.
