Odbrana predsednika Republike Srpske Milorada Dodika podnela je žalbu Apelacionom veću Suda BiH, ukazujući na povrede postupka, uključujući nepristrasnost suda i nepravilnosti u primeni izmenjenog Krivičnog zakona BiH. Žalba ističe da izmenjeni zakon nije bio na snazi u trenutku donošenja ukaza, te da Dodik nije mogao počiniti krivično delo koristeći ustavna ovlašćenja. Prvostepena presuda je osporena zbog pravnih i proceduralnih grešaka, uključujući ignorisanje legitimnosti visokog predstavnika Christiana Schmidta i povrede prava odbrane. Apelaciono veće će razmatrati žalbe, a potvrda presude može dovesti do prestanka mandata Dodika kao predsednika RS. Politička situacija u BiH je napeta, sa upozorenjima o mogućoj krizi i sukobima između entitetskih i državnih institucija.
Političke perspektive:
Levo: Levi mediji ističu proceduralne nepravilnosti i političke motive iza optužbi protiv Milorada Dodika, naglašavajući zabrinutost zbog legitimnosti uloge visokog predstavnika i mogućeg političkog progona. Često prikazuju slučaj kao deo šire borbe protiv spoljnog mešanja u suverenitet BiH.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama slučaja sa fokusom na pravne procedure i implikacije presude i žalbe. Naglašavaju tenzije između entitetskih i državnih institucija i moguće političke posledice sudskih odluka, održavajući uravnotežen pristup bez jakog pristrasnosti.
Desno: Desničarski mediji naglašavaju argumente odbrane o neustavnosti optužbi i zloupotrebi pravnog sistema protiv Dodika. Prikazuju Dodika kao branitelja ustavnih prava Republike Srpske i kritikuju uplitanje međunarodne zajednice, predstavljajući presudu kao politički motivisanu i nepravednu.