Danski parlament ratifikovao je sporazum o vojnoj saradnji sa Sjedinjenim Državama, koji omogućava SAD-u osnivanje vojnih baza, stacioniranje trupa i skladištenje vojne opreme na danskom tlu. Sporazum je potpisan u decembru, pre ponovnog izbora Donalda Trumpa, i izazvao je kontroverze zbog zaoštravanja odnosa između Kopenhagena i Vašingtona, naročito nakon što je Trump izrazio interes za preuzimanje kontrole nad Grenlandom, samoupravnim teritorijem pod Danskom. Američki potpredsednik JD Vance kritikovao je Dansku zbog nedovoljnog ulaganja u bezbednost Grenlanda. Sporazum je naišao na kritike, posebno od strane levice i organizacija za ljudska prava, koje smatraju da bi mogao dati preveliku autonomiju američkim snagama i ograničiti danski nadzor. Premijerka Mette Frederiksen opravdala je sporazum kao ključan za trenutnu geopolitičku klimu i naglasila da američko prisustvo u Evropi nije problem, već bi povlačenje SAD-a moglo ugroziti podršku Ukrajini.
Političke perspektive:
Levo: Ljevičarski mediji ističu kontroverze i kritike sporazuma, fokusirajući se na zabrinutost zbog ugrožavanja danske suverenosti i moguće prevelike autonomije američkih snaga na danskom tlu. Naglašavaju opoziciju ljevičarskih stranaka i organizacija za ljudska prava, prikazujući sporazum kao rizik za dansku kontrolu i demokratski nadzor.
Centar: Centristički izvori pružaju uravnotežen prikaz, priznajući strateški značaj sporazuma u trenutnom geopolitičkom kontekstu, posebno u vezi sa NATO savezom i sigurnošću u Arktiku. Izveštavaju o tenzijama između Danske i SAD, ali i o opravdanju premijerke Mette Frederiksen kao neophodnom za održavanje snažnih transatlantskih veza i podrške Ukrajini.
Desno: Desničarski mediji naglašavaju strateške koristi sporazuma, ističući važnost bliske vojne saradnje sa SAD u suprotstavljanju geopolitičkim pretnjama, naročito Rusiji. Umiruju kritike i prikazuju američko vojno prisustvo kao faktor stabilnosti u Evropi i Arktiku, podržavajući bezbednosne interese Danske i NATO-a.
