Digitalni autizam – tiha epidemija koja uništava našu decu!
U eri kada su ekrani postali produžetak naše ruke, deca najranijeg uzrasta provode sate zarobljena u digitalnom svetu. Ali, da li ste znali da preterano korišćenje telefona, tableta i televizora može izazvati simptome koji liče na autizam? Da, dobro ste pročitali! Stručnjaci upozoravaju na fenomen nazvan “digitalni autizam” ili “ekranizam” – stanje koje nije zvanična dijagnoza, ali alarmantno utiče na razvoj dece.
Šta je digitalni autizam?
Digitalni autizam nije pravi autizam, već skup simptoma koji se javljaju kod dece prekomerno izloženih ekranima. Deca pokazuju kašnjenja u govoru, emocionalnom i kognitivnom razvoju, poremećaje pažnje, probleme u socijalnoj interakciji i simboličkoj igri. Mozak mališana, naročito u ranom uzrastu, hiperstimulisan je neprimerenim vizuelnim i auditivnim sadržajima, što dovodi do senzorne dezorijentacije i povlačenja u sebe.
Alarmantni primeri iz prakse
Logoped Marijana Mirković opisuje slučajeve dece koja su satima dnevno vezana za ekrane. Jedan dečak je odbijao da jede bez telefona, uspavljivao se uz njega, što je rezultiralo ozbiljnim kašnjenjem u govorno-jezičkom i socio-emocionalnom razvoju. Drugi je postao razdražljiv, nestrpljiv i nemiran, sa EEG nalazima koji su pokazali epileptiformne promene. Ovo nije naučna fantastika, već realnost u mnogim domovima.
Nauka potvrđuje: ekrani menjaju mozak
Istraživanja pokazuju da deca koja provode više od dva sata dnevno pred ekranima imaju slabije rezultate u razmišljanju, govoru i pamćenju. Takođe, pate od kratkovidosti, nesanice i zaostaju u razvoju mašte i telesnih aktivnosti. Prosečno dete danas provodi oko tri sata dnevno uz ekrane, dok sa roditeljima razgovara samo oko 40 minuta – poražavajući podatak koji govori o gubitku stvarne komunikacije.
Šta roditelji mogu da urade?
Stručnjaci savetuju da deca do treće godine ne bi trebalo da budu izložena ekranima. Ako nema izbora, vreme ispred ekrana treba ograničiti na 30 minuta dnevno, uz aktivno prisustvo roditelja koji kontrolišu sadržaj. Umesto da umiruju ili hrane decu uz ekrane, roditelji treba da ih podstiču na igru, kretanje i komunikaciju – jer samo tako mozak može zdravo da se razvija.
Digitalni autizam nije sudbina
Dobra vest je da se simptomi digitalnog autizma mogu povući ako se deci ograniči pristup ekranima i uključi ih u stvarni svet. Deca počinju da reaguju na svoje ime, razvijaju govor i socijalne veštine, a njihovo ponašanje se menja na bolje. Ali, za to je potrebna velika posvećenost i stručna pomoć.
Zaključak
Digitalizacija je neizbežna, ali njena zloupotreba može imati katastrofalne posledice po našu decu. Da li ćemo dozvoliti da budu zarobljenici ekrana i da im mozak trpi? Ili ćemo se izboriti za njihovu budućnost? Razmislite o tome dok sledeći put date detetu telefon da ga smirite. A ako imate neku svoju priču ili mišljenje, slobodno bacite komentar – možda baš vaša reč nekome promeni život!
