Vrh SDPA, na čelu sa Sinišom Hajdašem Dončićem, raspustio je vodstva stranke u Zagrebu, Splitu, Rijeci i Osijeku nakon loših rezultata na lokalnim izborima. Ovaj potez tumači se kao pokušaj amnestiranja sopstvene odgovornosti i preuzimanja potpune kontrole nad strankom. Postavljeni su povjerenici, uglavnom bliski saradnici Hajdaša Dončića, sa zadatkom da reorganizuju lokalne organizacije i pripreme stranku za buduće izbore. Raspuštanje je naišlo na različite reakcije unutar stranke, gde neki smatraju da je to neophodan korak ka rekonstrukciji, dok drugi kritikuju ovaj potez kao pokušaj centralizacije moći i izbegavanja odgovornosti. Posebno su problematične situacije u Rijeci i Splitu, gde su lokalne organizacije duboko podeljene i suočene sa velikim izazovima. U Osijeku je raspuštanje manje logično, jer je lokalni šef stranke ostvario relativno dobar rezultat. U narednom periodu, povjerenici imaju široka ovlašćenja, uključujući mogućnost raspisivanja unutarstranačkih izbora ili njihovog odlaganja. Takođe, razmatra se ukidanje modela glasanja ‘jedan član jedan glas’ u korist vrednovanja rezultata rada. Ova situacija ukazuje na duboke unutrašnje probleme u SDPA i potrebu za ozbiljnim reformama kako bi stranka mogla biti konkurentna na narednim parlamentarnim izborima.
Političke perspektive:
Levo: Levičarski izveštaji naglašavaju potrebu unutrašnjih reformi u SDPA i smatraju da je raspuštanje lokalnih rukovodstava neophodan korak za rešavanje neuspeha stranke i pripremu za buduće izbore. Ističu važnost odgovornosti i kritikuju prethodno rukovodstvo zbog nemogućnosti povezivanja sa biračima.
Centar: Centrističke perspektive prikazuju raspuštanje kao pragmatičan odgovor na izborne gubitke, fokusirajući se na organizacione izazove sa kojima se SDPA suočava. Primećuju imenovanje poverenika kao način stabilizacije i reorganizacije stranke, uz priznavanje unutrašnjih podela i složenosti reformi stranačkih struktura.
Desno: Desničarski narativi kritikuju rukovodstvo SDPA zbog lošeg upravljanja i izbornih neuspeha, prikazujući raspuštanje kao očajnički pokušaj da se održe na vlasti. Naglašavaju pad stranke i dovode u pitanje njen značaj u hrvatskoj politici, često predstavljajući ovaj potez kao neefikasan i simboličan, a ne suštinski.
