Duško Trifunović nije bio običan pesnik. Bio je glas sirotinje, glas tuge i bola, čovek koji je hteo da umre, ali je ostavio večnu poeziju koja i danas dira srca miliona. Rođen 1933. godine u Sijekovcu kod Bosanskog Broda, Duško je sa samo šest godina ostao bez oca, koji je ubijen pred njegovim očima tokom Drugog svetskog rata. Od tada je njegov život bio borba za opstanak, hod po ivici gladi i bola.
Sa majkom i sestrom preselio se u Sarajevo, a potom u Mostar, grad koji je ostavio dubok trag na njegovu dušu. Radio je kao bravarski pomoćnik u fabrici aluminijuma, živeo u baraci sa jednim krevetom i jednom knjigom. Iako je bio fizički radnik, noćima je pisao poeziju, štampajući zbirke iz svog džepa, štedeći na hlebu i mleku. “Bio sam gladan, zaljubljen u reči. Poezija me je spasla. Nisam imao ništa osim pisanja,” rekao je jednom.
Duško nije bio pesnik salona i svečanosti. Bio je pesnik kafana, fabričkih hala i ulica siromaštva. Njegova dela, kojih je objavio preko 80, obuhvataju poeziju, romane, eseje, dečje pesme i dramske tekstove. Sarađivao je sa najvećim imenima jugoslovenske muzike poput Bijelog Dugmeta, Zdravka Čolića i Indexa. Ipak, slava nije brisala njegovu tugu. Nikada nije bio miljenik vlasti, često je bio na ivici zabrane zbog svojih drugačijih misli.
Poslednje godine života proveo je skromno u Novom Sadu, gde je preminuo 28. januara 2006. godine. Bio je srčani bolesnik koji nije želeo da se leči – hteo je da umre. Na dan njegove sahrane, dok su nosili kovčeg, na nebu se pojavio trag aviona u obliku broja osam, simbola beskonačnosti. Duško je bio svoj čovek, zauvek između dva sveta – ovog zemaljskog i sveta pesnika.
Njegova poezija i danas podseća da iz najmračnijih trenutaka može niknuti nešto večno i lepo. Svet često zaboravlja svoje pesnike, ali Duško Trifunović ostaje tihi svedok epohe i čovek čiji stihovi dodiruju duše onih koji znaju šta znači izgubiti, ćutati i ipak preživeti.
Ako ste mislili da je poezija dosadna, Duško će vas razuveriti. A ako imate neku omiljenu njegovu pesmu, bacite je dole u komentare – da vidimo ko još diše njegovim stihovima!
