Pčele, šume i voda odlučuju o kamatama? Da, dobro ste pročitali! Evropska Centralna Banka (ECB) je napravila istorijski zaokret koji će uzdrmati svet finansija i ekologije. Za razliku od dosadašnjih pravila gde su kamatne stope zavisile samo od ekonomskih pokazatelja poput inflacije i zaposlenosti, sada će se u obzir uzimati i stanje prirode – zdravlje pčela, šuma i voda!
Šta se tačno dešava?
Na skupu u Sintri 30. juna, predsednica ECB Kristin Lagard je objavila da će degradacija prirode postati ključni faktor u donošenju monetarnih odluka. To znači da će buduće kamatne stope zavisiti od toga koliko su pčele zdrave i koliko šume uspešno apsorbuju ugljen-dioksid.
Zašto je ovo važno?
Ekonomija Evrozone je u velikoj opasnosti zbog klimatskih promena i nestašice prirodnih resursa. Skoro 15% BDP-a Evrozone je ugroženo zbog rizika od nestašice površinskih voda, a čak 34% korporativnih kredita usmereno je ka sektorima koji su izloženi velikom vodnom stresu. Univerzitet Oksford je procenio da bi degradacija prirode mogla smanjiti BDP Velike Britanije za čak 12% u narednim godinama – dvostruko više nego finansijska kriza 2008. godine!
Kako će to uticati na Srbiju?
Iako Srbija nije članica evrozone, ova promena će imati direktan uticaj. Srpske banke koje posluju sa EU moraće da prilagode svoje kredite novim ekološkim standardima. Kompanije koje ne budu poštovale ove standarde suočiće se sa težim uslovima finansiranja, što može ugroziti njihovu konkurentnost. Ovo je signal da Srbija i druge zemlje koje žele u EU moraju da se prilagode novoj ekonomskoj paradigmi.
Prvi koraci su već napravljeni
Od oktobra 2022. do jula 2023. ECB je već počela da usmerava reinvesticije korporativnih obveznica ka kompanijama sa boljim klimatskim performansama. Drugim rečima, firme koje manje zagađuju dobijaju jeftiniji novac.
Kritike i pohvale
Naravno, ova radikalna promena nije prošla bez kritika. Tradicionalisti tvrde da centralne banke treba da se bave samo inflacijom i zaposlenošću, a ne ekologijom. Politički konzervativci smatraju da odluke o prirodi ne treba da donose neizabrani funkcioneri. S druge strane, ekološki aktivisti su oduševljeni i smatraju da ECB konačno koristi svoj mandat da se bori protiv klimatskih promena.
Šta nas čeka?
Da li će ovaj eksperiment uspeti? ECB će morati da razvije nove modele i instrumente, i da ubedi javnost da briga o pčelama i šumama može pomoći u kontroli inflacije. Jedno je sigurno – era ignorisanja ekoloških faktora u monetarnoj politici je završena.
Zaključak
Kamatne stope koje zavise od stanja biodiverziteta? Da, to je nova realnost. Ova promena može potpuno promeniti način na koji kompanije vrednuju prirodne resurse i kako zemlje planiraju svoj ekonomski razvoj.
Ako vam se čini da je ovo luda ideja ili briljantna inovacija, slobodno bacite komentar i podelite svoje mišljenje – možda pčele zaista znaju bolje od ekonomista!
Izvor: Blic Biznis
