Izborna reforma u Crnoj Gori: Demokratski udar ili partijski inženjering?
Da li je izborna reforma u Crnoj Gori zaista korak ka boljoj demokratiji ili samo još jedan trik političkih partija da zacementiraju svoje interese? Centar za demokratsku tranziciju (CDT) zvoni na uzbunu i traži javnu raspravu i mišljenje međunarodnih institucija jer ono što se sada dešava u odboru za izbornu reformu liči na ozbiljno ugrožavanje prava građana.
Šta se dešava?
Nakon godinu dana zastoja, konačno je donesena politička odluka da se krene sa izbornom reformom. Ali, umesto da se ide ka transparentnijem i pravednijem izbornom procesu, predložene izmene zakona donose kontroverze koje mogu ozbiljno narušiti demokratske principe.
Najveći problem? Produženje mandata lokalnim vlastima do čak dve godine, što znači da hiljade građana neće moći da glasaju na lokalnim izborima u tom periodu. Ovo nije samo tehnička mera, već direktno ograničavanje osnovnog političkog prava – prava glasa.
Zašto je to problem?
Venecijanska komisija jasno kaže da produženje mandata može biti opravdano samo u vanrednim situacijama poput rata, prirodnih katastrofa ili institucionalnih blokada. Ovde, međutim, imamo situaciju gde se produženje mandata koristi kao politički alat, a ne kao izuzetak.
Odbor je, umesto da poštuje međunarodne standarde, odlučio da gurne rešenja koja služe partijskim interesima, a ne građanima. Predloženo je da se lokalni izbori spoje sa parlamentarnim, što bi lokalnu politiku svelo na sporedni događaj u senci centralnih izbora.
Šta CDT kaže?
Izvršni direktor CDT Dragan Koprivica upozorava da ovakve izmene predstavljaju udar na demokratski poredak Crne Gore. On ističe da bi usvajanje ovih rešenja stvorilo opasne presedane i moglo imati nesagledive negativne posledice po budućnost demokratije u zemlji.
Takođe, odustalo se od važnih segmenata reforme koje građani podržavaju, poput čišćenja biračkog spiska i uvođenja otvorenih lista, a povećanje učešća žena u parlamentu je, čini se, zaboravljeno.
Ko profitira?
Izgleda da partije biraju datume izbora prema sopstvenim kalkulacijama, a ne javnom interesu. Ovakav izborni inženjering nije samo neetičan, već i protivustavan.
Šta dalje?
CDT traži da se otvori javna rasprava i uključe međunarodne institucije kako bi se sprečilo donošenje zakona koji bi ograničili izborna prava građana. Izmene bi trebalo da budu usvojene krajem septembra ili početkom oktobra, što je i dalje pre roka za raspisivanje izbora u nekim opštinama, pa bi se time izbegle štete po izborni proces.
Zaključak
Izborna reforma u Crnoj Gori je na prekretnici. Da li će biti prilika za jačanje demokratije ili će se pretvoriti u još jedan alat za partijsko manipulisanje? Ako vas zanima kako će se ovo završiti, pratite dalje, a ako imate neki svoj stav, slobodno ga podelite – možda baš vaša kritika ili šala razbije ovaj politički cirkus!
