Sukob između Izraela i Irana eskalirao je nakon što je Iran lansirao balističke rakete na izraelske ciljeve, a Izrael je odgovorio vazdušnim napadima na iranske vojne ciljeve. Izraelski zvaničnici ističu da se bore protiv neposredne pretnje iranskog nuklearnog programa i proizvodnje projektila, dok Iran nastavlja sa špijunažom i drugim obaveštajnim aktivnostima protiv Izraela. Humanitarna situacija u pojasu Gaze je teška, sa velikim brojem žrtava i kritikom međunarodnih organizacija na račun izraelske blokade i kontrole distribucije pomoći. Političke reakcije variraju, sa upozorenjima o moralnom propadanju i pozivima na univerzalne vrednosti, dok se sukob smatra pretnjom regionalnoj i globalnoj stabilnosti.
Političke perspektive:
Levo: Levi mediji naglašavaju humanitarnu krizu u Gazi, ističući civilne žrtve i uticaj izraelske blokade na palestinsko stanovništvo. Često kritikuju izraelske vojne akcije kao disproporcionalne i pozivaju na međunarodnu intervenciju radi zaštite ljudskih prava. Narativ uključuje kritiku upotrebe vojne sile i patnje civila u sukobu.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na faktografsko izveštavanje o eskalaciji sukoba, predstavljajući izjave izraelskih i iranskih zvaničnika. Ističu bezbednosne zabrinutosti Izraela u vezi sa iranskim nuklearnim programom i raketnim kapacitetima, kao i vojne operacije. Humanitarna situacija je priznata, ali se nastoji balansirati perspektive obe strane i geopolitičke implikacije sukoba.
Desno: Desničarski izvori naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu od egzistencijalnih pretnji koje predstavljaju iranske nuklearne ambicije i raketni napadi. Ističu vojne uspehe Izraela u ciljanju iranske vojne infrastrukture i naglašavaju pretnju koju Iran predstavlja podrškom terorističkim organizacijama. Narativ često prikazuje Izrael kao žrtvu agresije i ističe neophodnost snažnih vojnih odgovora za nacionalnu bezbednost.
