Sukob između Izraela i Irana eskalira, sa izraelskim napadima na iranske nuklearne ciljeve i iranskim raketnim udarima na izraelsku teritoriju. Izraelski premijer Netanyahu suočava se sa unutrašnjim političkim pritiscima, dok Iran poručuje da će uzvratiti na svaki napad, uključujući i moguće napade na nuklearne objekte. Stručnjaci upozoravaju da bi sukob mogao prerasti u širi rat u regionu sa katastrofalnim posledicama, naročito ako dođe do oštećenja nuklearnih reaktora. Međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba, dok se vode diplomatske napore za smirivanje tenzija. Postoje različite perspektive o uzrocima i mogućim ishodima sukoba, sa naglaskom na unutrašnju politiku Izraela, iranske nuklearne ambicije i ulogu SAD u konfliktu.
Političke perspektive:
Levo: Levi mediji ističu opasnosti eskalacije vojnog sukoba i rizik šireg regionalnog rata. Često naglašavaju ljudske i ekonomske troškove sukoba, kritikuju agresivne vojne akcije Izraela i upozoravaju na uključivanje SAD u dalju militarizaciju. Takođe ističu unutrašnje političke borbe Netanjahua kao faktor sukoba.
Centar: Centristički mediji pružaju uravnotežen prikaz, izveštavaju o vojnim akcijama i političkom kontekstu bez jakog pristrasnosti. Naglašavaju složenost sukoba, strateške kalkulacije Izraela i Irana i međunarodne diplomatske napore za sprečavanje eskalacije. Ističu rizike nuklearnog širenja i krhku bezbednosnu situaciju na Bliskom istoku.
Desno: Desničarski mediji naglašavaju pravo Izraela na odbranu od iranskih pretnji, uključujući nuklearne ambicije. Često prikazuju Iran kao agresora i destabilizujuću silu u regionu. Podržavaju snažne vojne odgovore i ističu ulogu američke podrške Izraelu. Naglašavaju egzistencijalnu pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program i potrebu da se spreči da Iran dobije nuklearno oružje.
