EU je odlučila da klimatske ciljeve za 2030. godinu može delimično ostvarivati tako što će finansirati projekte smanjenja emisije ugljen-dioksida u siromašnijim zemljama. Da, dobro ste pročitali! Umesto da se bore sa sopstvenim zagađenjem, bogate članice EU će kupovati „kredite“ za smanjenje CO2 u drugim državama. Evropska komisija je spremna da odobri ovu kontroverznu praksu uprkos žestokim kritikama naučnih savetnika koji upozoravaju da to može biti samo izgovor za izbegavanje stvarnih promena.
Šta se dešava?
Evropska komisija planira da predstavi cilj smanjenja emisije ugljen-dioksida za 2030. godinu, ali sa jednim velikim „ali“ – deo tog cilja može se ostvariti kroz međunarodne kredite. To znači da EU može finansirati projekte u siromašnijim zemljama koji smanjuju emisiju CO2, a da to računa kao svoj doprinos klimatskim ciljevima.
Zašto je ovo problem?
Ova praksa je kao da plaćate nekome da ne baca smeće u vaš dvorište, dok vi i dalje prljate svoj. Naučni savetnici upozoravaju da ovakvi krediti mogu biti samo izgovor za bogate zemlje da izbegnu stvarne, teške mere smanjenja emisije u sopstvenim granicama. To je kao da varate na ispitu klimatskih obaveza!
Ko profitira?
Siromašnije zemlje dobijaju novac za projekte smanjenja emisije, što može biti korisno za njih, ali EU time samo kupuje vreme i dobru sliku o sebi. Kritičari kažu da je ovo licemerje i da pravi problem zagađenja ostaje nerešen.
Šta sledeće?
Evropska komisija će uskoro zvanično predstaviti ove planove, a očekuje se žestoka debata. Da li će ovo biti spas za planetu ili samo još jedna farsa u klimatskoj politici?
Ako vam se čini da je ovo kao da EU pokušava da prevari samu sebe, niste jedini. A vi, šta mislite? Da li je ovo pametan potez ili samo još jedna izgovor za nečinjenje? Bacite komentar, da vidimo ko je za, a ko protiv ove klimatske „šeme“!
