Evropska unija jača svoje odbrambene kapacitete kroz program zajedničkih nabavki naoružanja, poznat kao SAFE, koji omogućava zemljama članicama i kandidatima, uključujući Crnu Goru, da zajednički kupuju oružje i dobijaju povoljne kredite. Ovaj program je odgovor na sigurnosne izazove, naročito rat u Ukrajini i pretnju Rusije, i ima za cilj povećanje izdvajanja za odbranu i jačanje saradnje među državama EU. Međutim, postoje zabrinutosti u nekim zemljama zbog mogućeg jačanja hegemonije velikih sila poput Nemačke. Program je deo šire strategije EU da poveća svoju vojnu moć i fiskalni prostor za odbranu, dok se očekuje dogovor o povećanju izdvajanja na NATO samitu.
Političke perspektive:
Levo: Levi izvori naglašavaju važnost povećane odbrambene saradnje unutar EU kao neophodnog odgovora na spoljne pretnje poput ruske agresije u Ukrajini. Ističu koristi kolektivne bezbednosti i potencijal za ekonomski rast kroz saradnju u odbrambenoj industriji. Međutim, upozoravaju i na rizik militarizacije i eskalacije trke u naoružanju.
Centar: Centrističke perspektive fokusiraju se na pragmatične aspekte SAFE programa EU, prepoznajući ga kao strateški potez za jačanje evropske bezbednosti i smanjenje zavisnosti od spoljašnjih sila. Naglašavaju važnost balansiranja izdvajanja za odbranu sa ekonomskom stabilnošću i rešavanjem zabrinutosti javnosti oko militarizacije i nacionalnog suvereniteta.
Desno: Desničarske narative često ističu nacionalni suverenitet i oprez prema tome da EU ne postane pod dominacijom većih sila poput Nemačke. Mogu izraziti skepticizam prema povećanju izdvajanja za odbranu i zajedničkim nabavkama, strahujući da bi to moglo dovesti do gubitka kontrole nad nacionalnim vojnim politikama i izazvati tenzije sa Rusijom.
