Prema projekcijama Evropske komisije, Hrvatska će u narednih 15 godina doživeti značajan pad broja učenika i studenata, što će imati ozbiljne posledice po obrazovni sistem i ekonomski razvoj zemlje. Očekuje se smanjenje broja stanovnika, naročito mladih, usled niske stope rađanja i iseljavanja. Obrazovni sistem se suočava sa problemima viška kadrova i manjkom učenika, što može dovesti do njegovog značajnog restrukturiranja. Dok Slovenija uspeva da poveća broj dece i studenata kroz efikasne politike, Hrvatska zaostaje. Ova tema je predmet različitih političkih interpretacija, gde se levi fokusiraju na potrebu za socijalnim i obrazovnim reformama, centristi na održivi razvoj i demografsku revitalizaciju, dok desnica ističe važnost tradicionalnih vrednosti i kontrole migracija.
Političke perspektive:
Levo: Levi naglašavaju hitnu potrebu za sveobuhvatnim socijalnim i obrazovnim reformama kako bi se rešio demografski pad. Ističu važnost ulaganja u obrazovanje, socijalnu zaštitu i porodične politike kako bi se preokrenuo trend smanjenja stanovništva i stvorilo pravednije društvo.
Centar: Centristi se fokusiraju na održivi ekonomski razvoj i demografsku revitalizaciju kao povezane ciljeve. Naglašavaju važnost pragmatičnih politika koje balansiraju reformu obrazovnog sistema sa ekonomskim podsticajima za zadržavanje i privlačenje mladih, sa ciljem dugoročne stabilnosti i rasta.
Desno: Desnica ističe važnost očuvanja tradicionalnih porodičnih vrednosti i kontrole migracija kao ključnih faktora u rešavanju demografskih izazova. Često naglašavaju nacionalni suverenitet i kulturni identitet, zagovarajući politike koje podržavaju rast stanovništva tradicionalnim sredstvima i strožom kontrolom imigracije.
