Evropska komisija je objavila planove za postepeno ukidanje uvoza fosilnih goriva iz Rusije, uključujući zabranu uvoza ruskog gasa, bez obzira na ishod rata u Ukrajini. Ovaj potez je odgovor na rusku agresiju i korišćenje energije kao oružja. Iako su neke zemlje poput Mađarske, Slovačke i Austrije izrazile protivljenje zbog ekonomskih razloga, EU ostaje odlučna u smanjenju zavisnosti od ruskih energenata. Plan uključuje i prekid uvoza ruske nafte, ali sa izuzecima za određene zemlje. Ova odluka ima za cilj jačanje energetske sigurnosti i podršku Ukrajini, dok se istovremeno postavljaju izazovi u pogledu cena energije i političkih tenzija unutar EU.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani izvori naglašavaju moralnu obavezu smanjenja zavisnosti od ruskih fosilnih goriva kao stav protiv ruske agresije u Ukrajini. Ističu potrebu za energetskom tranzicijom i klimatskim ciljevima uz sankcije, i kritikuju zemlje koje se protive zabrani zbog prioriteta ekonomskih interesa nad ljudskim pravima i bezbednošću.
Centar: Centristički izvori fokusiraju se na pragmatične aspekte zabrane, priznajući geopolitičku potrebu za smanjenjem zavisnosti od ruskih energenata, uz uvažavanje ekonomskih izazova i protivljenja nekih zemalja članica EU. Naglašavaju važnost uravnoteženog pristupa koji obezbeđuje energetsku sigurnost i stabilnost tržišta tokom tranzicije.
Desno: Desno orijentisani izvori često ističu ekonomski uticaj zabrane, upozoravajući na rast cena energije i potencijalnu štetu za potrošače i industriju. Mogu kritikovati pristup EU kao previše rigidnim ili ideološki vođenim, zagovarajući izuzetke ili fleksibilnije politike radi zaštite nacionalnih interesa i ekonomske konkurentnosti.
