Zamislite da ste osuđeni na godine nepodnošljivih bolova, a zakon vam ne dozvoljava da izaberete dostojanstven kraj. Upravo to se dešava u mnogim zemljama, uključujući i Sloveniju, gde je eutanazija i dalje tabu tema, iako je u desetak država širom sveta legalizovana. Alenka Čurinjanžekovič, umirovljena učiteljica iz Slovenije, bila je jedna od onih koji su se borili za pravo na pomoć pri umiranju. Dijagnostikovana sa Morquio sindromom, neizlečivom i bolnom bolešću koja joj je uništavala kosti i hrskavicu, Alenka je godinama trpela nepodnošljive bolove. Sa podrškom supruga, obratila se švajcarskoj organizaciji Dignitas, jednoj od retkih zemalja gde je eutanazija legalna. Slovenija nije među njima. Nakon neuspeha da slovenski parlament usvoji zakon o potpomognutom umiranju, Alenka je u martu 2020. godine u švajcarskoj klinici popila smrtonosni koktel i preminula u 66. godini.
Ovaj slučaj otvara goruće pitanje: da li je pravo na dostojanstvenu smrt osnovno ljudsko pravo ili društveni tabu? Dok se u Velikoj Britaniji donji dom parlamenta nedavno izjasnio za legalizaciju eutanazije, mnoge zemlje i dalje odbijaju da priznaju patnju i izbor pojedinca. Zašto? Zbog straha, moralnih dilema ili političke inertnosti?
Alenkina priča nije usamljena. Milioni ljudi širom sveta trpe u tišini, bez mogućnosti da izaberu kraj koji bi im doneo mir. Dok se debate vode, stvarni ljudi gube svoje bitke sa bolom i beznađem. Ako zakon ne štiti pravo na izbor, čija je onda odgovornost? Da li ćemo dozvoliti da se ovakve tragedije ponove?
U svetu gde tehnologija napreduje, a prava na mnoge stvari se šire, pravo na dostojanstvenu smrt i dalje je kontroverza. Možemo li zaista govoriti o napretku ako ne poštujemo izbor pojedinca u najtežim trenucima?
Ako vas ova tema dira, ili imate svoje mišljenje, bacite komentar dole. Da li je eutanazija spas ili presuda? Ili možda nešto između? Hajde da se uključimo u razgovor koji može promeniti živote.
