Porodice u crnilu: Kad tragedije ne prestaju da tuku Balkan!
Zamislite samo – u roku od dve godine, Mirko Kodić, poznati harmonikaš, doživeo je dva strašna gubitka. Njegov sin Aleksandar preminuo je iznenada sa samo 30 godina, a sada je i njegova tašta preminula, ostavljajući porodicu u dubokoj tmini tuge. Mirko je otvoreno priznao da su mu ove godine bile kao najgore noćne more, pravi cunami bola koji udara bez milosti. Ali, šta je njegova snaga? “Ne pijem, ne koristim supstance, sve shvatam zdravim razumom,” kaže on, dok se bori sa tugom.
Aleksandar je bio sveto dete, a Mirko često sanja sina – u snovima on priča, smeje se, vozi bicikl. Muzika je jedino što mu pomaže da prebrodi bol. “Kad sviram, sviram njega,” kaže Mirko, jer zna da bi njegov sin to želeo. Iako je prvobitno planirao da pauzira sa muzikom, shvatio je da Aleksandar ne bi želeo da se povuče. Bol je ogroman, ali muzika je nasledstvo koje ne sme da umre.
S druge strane, u Tuzli, tragedija je udarila porodicu Vilusić. Saša Vilusić, sin poznatog biznismena, brutalno je pretučen ispred noćnog kluba i preminuo nakon 20 dana borbe za život. Njegova smrt je potresla grad, a protestna šetnja u njegovu čast okupila je masu ljudi sa slomljenim srcima. Saša je ostavio troje maloletne dece, a porodica i prijatelji traže pravdu. Osumnjičeni, bivši kikbokser, dobio je jednomesečni pritvor, ali pitanje ostaje – da li je pravda zadovoljena?
Ove dve priče nisu samo tragedije pojedinaca, već odraz društva koje se bori sa gubicima, nasiljem i bolom. Dok jedni gube najmilije iznenadnom smrću, drugi se suočavaju sa brutalnim nasiljem koje menja živote zauvek.
Zašto se ovakve tragedije dešavaju? Da li je ovo samo nesrećna slučajnost ili znak da društvo mora da se probudi? Mirko Kodić i porodica Vilusić su primeri koliko je život krhak i koliko je važno da se borimo za pravdu i podršku jedni drugima.
Muzika i pravda kao svetionici u tami Mirko je pronašao snagu u muzici, dok porodica Vilusić traži pravdu na ulicama Tuzle. Obe priče pokazuju koliko je važno ne odustajati, čak i kada se čini da je svet protiv nas.
Ako ste pročitali do ovde, možda imate i vi neku priču o gubitku ili borbi? Ili možda mislite da je vreme da se društvo probudi i prestane da gleda kroz prste nasilju i tragedijama? Bacite komentar, podelite mišljenje ili samo bacite neki sarkastični osmeh – jer, hej, ako ne možemo da se smejemo, šta nam preostaje?
U svakom slučaju, ove priče su tu da nas podsete – život je krhak, a pravda i muzika su naši najbolji saveznici u borbi sa tugom.
