Zamislite porodicu sa sedmoro dece, u kojoj svaki dan nije samo borba za bolji život, već i za goli opstanak. Porodica Durković iz Niša, sa dugom za struju koji je narastao na vrtoglavih 87.000 dinara, sada se suočava sa pretnjama izvršitelja koji su spremni da im oduzmu stvari iz stana. Da, dobro ste pročitali – sedmoro dece, među kojima je i beba od samo 20 meseci, i ćerka u remisiji leukemije, na ivici su da ostanu bez osnovnih stvari zbog duga koji je nastao pre pet-šest godina.
Majka Tomislava Cvetanović Durković otvoreno priča o paklu kroz koji prolaze. Dug je prvobitno bio oko 30.000 dinara, ali je zbog kamata i troškova izvršenja narastao na 87.000. Pokušaji dogovora o reprogramu duga propali su, a račun im je blokiran već godinu dana, što dodatno otežava situaciju. Suprug je jedini koji radi, dok Tomislava brine o deci, uključujući i ćerku slabovidog deteta i onu koja je prošla kroz tešku bolest.
Ova priča nije samo o jednoj porodici – to je ogledalo društva koje sve više postaje dužničko. Izvršitelji neumoljivo kucaju na vrata, a sistem socijalne zaštite ne uspeva da pruži adekvatnu pomoć. Predsednik Komore javnih izvršitelja, Mr. Vujadin Masnikosa, ističe da se izvršenja sprovode po zakonu, ali i priznaje da sedmoro dece zaslužuje posebnu brigu države.
Advokat Nemanja Milošević savetuje porodici da ponovo pokuša dogovor o plaćanju na rate, jer zakon dozvoljava takve aranžmane, ali priznaje da je poverenje u izvršitelje često narušeno. Aktivistkinja Milena Repajić iz udruženja “Krov nad glavom” upozorava da su ovakve situacije postale alarmantne i da se najčešće dešavaju samohranim roditeljima, stvarajući začarani krug zaduženja i bespomoćnosti.
Dok država i institucije gledaju, porodica Durković se bori za svaki dan, za topli dom, za osnovne uslove života. Ovo nije samo priča o dugu – ovo je priča o ljudima koje sistem gura na ivicu. A vi? Da li biste mogli da ostanete hladni dok vam kucaju na vrata zbog duga koji ne možete da platite? Ili biste, kao ova porodica, tražili pomoć i pravdu u svetu koji često zaboravlja na najslabije?
Ako vam je ova priča zapalila neku iskru u grudima, podelite svoje mišljenje. Možda baš vaša reč može biti vetar u leđa onima kojima je najpotrebniji. Ili bar dobar razlog za kafu i razgovor o tome kako društvo može bolje – jer ovde, očigledno, nešto debelo ne štima.
