Pod Goricom, u srcu Crne Gore, fašizam i primitivizam nisu samo reči – oni su buknuli u plamenu koji je preksinoć osvetlio noć. Dok su policijski kordoni stajali sa jedne strane, sa druge su se našli uhljebi i sluge režima, dok je narod, umoran od represije, konačno pronašao snagu da se ujedini. Ali, da li je to dovoljno? Da li će iko posle te noći ustuknuti?
Ova noć nije bila obična. To je bila noć kada je stara mržnja i sujeta izbrisana, a nova, superiorna ideja ujedinjenja zasijala jače nego ikada. Režim je počeo da se boji, jer su građani shvatili da više nisu samo brojke u njihovim statistikama. Pratnje, prisluškivanja, zastrašivanja – sve to sada deluje kao smešna predstava za one koji su odlučili da se bore za slobodu.
Ali, nije sve tako crno. Kultura i antifašistička borba dobile su novi život u 21. veku, dajući nadu da se put borbe nastavlja. Ipak, opasnost je stvarna – oni koji su prekasno shvatili šta se dešava sada su najopasniji. Zato je jedini put napred – biti neustrašiv, prkosan i hrabar.
Ako mislite da je ovo samo još jedna priča o borbi protiv fašizma, razmislite ponovo. Ovo je poziv na buđenje, na akciju, na to da se ne dozvoli da nas zastraše i podele. Jer, ako ne mi, ko? Ako ne sada, kada?
A vi, dragi čitaoci, šta mislite? Da li je vreme da se svi zajedno podignemo ili ćemo dozvoliti da nas ponovo ućutkaju? Bacite komentar, podelite svoje mišljenje, ili samo nasmejte se – ali nemojte ostati tihi.
