Nemačka – zemlja obećanja ili zemlja odbacivanja?
Nemačka je oduvek važila za zemlju jednakih šansi, socijalne pravde i stabilnosti. Ali šta se dešava kada ti snovi počnu da pucaju? Sve više stranih radnika, čak i onih sa visokim obrazovanjem i dobrim poslovima, razmišlja o odlasku iz Nemačke. Da li je to samo problem politike ili duboko ukorenjena društvena bolest?
Priče koje lome srce
Uzmimo za primer Janisa, Grka koji je u Nemačku došao sa 18 godina da studira građevinu. Posle 16 godina života i rada u Nemačkoj, sa magistarskom diplomom i iskustvom u javnom i privatnom sektoru, odlučio je da se vrati u Grčku. Zašto? Jer je osetio da nikada neće biti prihvaćen kao pravi Nemac. „Uvek sam bio posmatran kao ‘onaj Grk’, nikada kao deo društva“, kaže on. Čak i kada je radio na velikim projektima, nailazio je na netrpeljivost i diskriminaciju.
Sličnu sudbinu deli i Utku Sen, stručnjak za sajberbezbednost turskog porekla, koji je nakon tri godine u Nemačkoj preselio u London. „U Nemačkoj sam se uvek osećao kao građanin drugog reda, dok su Britanci mnogo otvoreniji i prihvataju različite kulture“, kaže on.
Studija koja otkriva gorku istinu
Institut za istraživanje tržišta rada sproveo je anketu među 50.000 migranata u Nemačkoj, starosti od 18 do 65 godina. Rezultati su šokantni: jedan od četiri ispitanika ozbiljno razmišlja o odlasku iz zemlje. I to nisu samo oni koji su loše integrisani ili imaju niska primanja, već i visoko obrazovani i uspešni ljudi – oni koji su Nemačkoj najpotrebniji.
Razlozi? Kompleksni miks ličnih problema, ekonomskih izazova, osećaja isključenosti i percipirane društvene netrpeljivosti. Dodajte tome visoke poreze, birokratiju i političko nezadovoljstvo, i dobijate savršenu oluju za masovni egzodus.
Kultura isključenosti i rasizma
Kalina Velikova iz Bugarske, koja je devet godina živela i radila u Bonu, kaže da čak ni tečno znanje nemačkog jezika nije bilo dovoljno da se oslobodi osećaja isključenosti. „Ljudi su me prihvatali kao koleginicu, ali su se često pravili kao da me ne poznaju. Počela sam da razvijam alergiju na Nemačku“, priznaje ona.
Anastasios Penolidis, menadžer izbegličkog kampa, smatra da je potrebna duboka kulturna transformacija. „Neophodno je političko i socijalno obrazovanje, nove institucije za borbu protiv rasizma, niži porezi za one sa niskim primanjima“, kaže on. Iako on i njegova devojka rade puno radno vreme, jedva sastavljaju kraj s krajem, a poreska politika i strukturalni rasizam ga teraju da ozbiljno razmišlja o povratku u Grčku.
Politička dilema i društveni izazovi
Ekonomista Kristijan Dastman ističe da je učenje nemačkog jezika ključno za integraciju, ali da osećaj neprijateljskog okruženja nije problem samo Nemačke. „Slična istraživanja u Velikoj Britaniji verovatno bi pokazala iste rezultate“, kaže on.
Porast broja migranata izaziva zabrinutost među domicilnim stanovništvom, što desničarske populističke partije koriste za jačanje svoje podrške. AfD, druga najjača partija u Nemačkoj, iskoristila je strahove stanovništva u februarskim izborima.
Šta dalje?
Nemačka se nalazi na tankoj žici između očuvanja društvene kohezije i otvaranja vrata novim migrantima koji su ključni za ekonomiju. Dok politika pokušava da balansira, mnogi migranti gube nadu i odlaze.
Anastasios Penolidis kaže: „Budućnost zavisi ne samo od politike, već od načina na koji društvo vidi i podržava one koji su odlučili da Nemačku nazovu svojim domom.“
Zaključak
Nemačka, zemlja koja je nekada bila evropski san za mnoge, sada se suočava sa egzodusom stranaca koji su joj gradili budućnost. Da li će se društvo promeniti ili će izgubiti one koji su mu najpotrebniji?
A vi? Da li ste ikada osetili da niste dobrodošli tamo gde živite? Ili možda poznajete nekoga ko je zbog toga odlučio da ode? Podelite svoje priče, možda zajedno pronađemo rešenje ili bar razumemo problem bolje.
Izvor: B92, Kurir
