Tačno godinu dana prošlo je od kobne večeri kada je policijski službenik Nikola Krsmanović ubijen tokom rutinske saobraćajne kontrole u Loznici. Njegova majka Ljiljana i porodica i dalje žive u neizmernoj boli i tugi, ne mogući da prihvate gubitak svog voljenog sina. Nikola je posthumno odlikovan Zlatnom medaljom hrabrosti Miloš Obilić, ali to ne može da ublaži prazninu koju je ostavio. Ubica, albanski kriminalac Faton Hajrizi, poznat kao višestruki ubica, pucao je na Nikolu i njegovog kolegu Vjekoslava Ilića, koji je teško ranjen. Godišnji pomen okupio je veliki broj kolega, prijatelja i rodbine, uključujući i Ivicu Dačića, a sećanja na Nikolu i dalje su živa. Ljiljana čuva njegove stvari, čak i čarape koje je nosio poslednje večeri, i priseća se njegovog mirisa i reči. Nikola je imao mnogo planova i želja, ali su mu ih nasilno prekinuli. Njegova porodica i kolege ne prestaju da ga se sećaju i da tuguju za njim, dok istovremeno traže pravdu i istinu o njegovom ubistvu. Ova tragedija baca senku na svakodnevni rad policije i podseća nas koliko je opasan posao koji obavljaju. Da li će ikada saznati pravu istinu i ko će odgovarati za ovaj zločin? Porodica i kolege ne odustaju od potrage za pravdom, ali bol ostaje neizbrisiv. Ako imate šta da kažete o ovoj tragediji, ili se sećate Nikole, slobodno podelite svoje misli – možda zajedno možemo da održimo njegovu uspomenu živom.
Godina bola i tuge: Ubistvo policajca Nikole Krsmanovića i njegova neizbrisiva senka
