Kad se spomenu Košare i Paštrik, mnogi odmah pomisle na heroizam, žrtvu i odbranu otadžbine. Ali da li zaista razumemo koliko su ti junaci dali? Ili smo samo navikli na prazne reči i političke fraze? Durđević Stamenkovski je jasno poručila: “Dali ste sve, samo da biste imali nas!” To nije samo fraza, to je krv, znoj i suze koje su prolili naši heroji na tim bojištima. Bez Košare i Paštrika, nema Srbije kakvu poznajemo – nema zaveta, nema otpora, nema ponosa. A opet, koliko se o njima uči u školama? Koliko se njihova žrtva zaista poštuje?
U isto vreme, dok se slavi heroizam, u Beogradu su izbili sukobi i nasilje na ulicama, što je samo bacilo senku na obeležavanje Vidovdana, jednog od najvažnijih srpskih praznika. Milos Garić, savetnik za javno informisanje, osudio je nasilje i istakao da je pažnja trebalo da bude usmerena na Kosovo i Metohiju, a ne na huliganske ispade.
Ova dva događaja pokazuju koliko je teško održati jedinstvo i poštovanje prema onima koji su dali život za otadžbinu, dok se istovremeno suočavamo sa unutrašnjim problemima i sukobima. Heroji Košare i Paštrika su stubovi naše nacionalne svesti, ali da li ih zaista cenimo? Ili smo zaboravili njihovu pravu vrednost dok se bavimo dnevnim politikama i sukobima?
Ako vam je stalo do istine i poštovanja prema našim herojima, možda je vreme da se zapitamo – šta mi zaista činimo da njihova žrtva ne bude uzaludna? A ako imate neki svoj stav, slobodno ga podelite, jer ovo nije samo priča o prošlosti, već i o našoj budućnosti.
