Ljudi, pa gde vam je mozak?!
Da li ste znali da čak 90% šumskih požara u Srbiji izazivaju ljudi? Da, dobro ste pročitali! Ne priroda, ne munje, već mi, ljudi, svojim nepažnjom, nemarom, pa čak i namernim paljenjem, uništavamo pluća Srbije – naše šume.
Apel iz šuma Srbije
Gordana Jančić, pomoćnica direktora sektora šumarstva u JP “Srbijašume”, ne štedi reči. Ona apeluje na sve nas da se odgovorno ponašamo u prirodi. Šume su osnov života, ne samo za biljke i životinje, već i za nas ljude. A šta radimo? Ložimo vatru gde ne smemo, bacamo opuške, palimo poljoprivredni otpad – sve to je zakonom zabranjeno, ali izgleda da nam je to teško da shvatimo.
Kazne? Pet hiljada dinara? Šta je to?!
Kazne za izazivanje požara su smešne – počinju od 5.000 dinara! To je kao da vam neko zapali kuću, a vi platite kaznu kao da ste prekršili saobraćajni znak. A požar može uništiti stotine hektara šume! Samo ove godine, u prvih pet meseci, izgorelo je oko 80 hektara šumskih površina. Prošle godine bilo je 5 hektara, što znači da se situacija drastično pogoršava.
Poljoprivredni otpad – neprijatelj zemlje
Spaljivanje poljoprivrednog otpada je još jedna katastrofa. Ne samo da je to zakonom zabranjeno, već i uništava zemlju. Ljudi misle da je to brz način da se reše otpada, ali zapravo samo prave štetu. Zemlja postaje siromašnija, a požari se šire.
Kontrola i nadzor – ali gde je svest?
Čuvarska služba JP “Srbijašume” radi pojačane kontrole cele godine, ali šta vredi ako ljudi ne shvataju ozbiljnost situacije? Znakovi zabrane loženja vatre i bacanja opušaka su svuda, ali izgleda da ih mnogi ignorišu.
Zaključak: Da li smo stvarno toliko glupi?
Gde su nam mozgovi? Kako možemo da uništavamo prirodu koja nam daje život? Šumski požari nisu samo problem za prirodu, već i za nas same. Svaki izgoreli hektar šume je izgubljena bitka za čist vazduh, zdravu zemlju i budućnost naše dece.
Ako ste pročitali do ovde, možda ste se zapitali – šta ja mogu da uradim? Pa, možda da sledeći put kad budete u prirodi, ne bacite opušak na zemlju, ne ložite vatru tamo gde nije dozvoljeno i ne palite poljoprivredni otpad. I ako vam se čini da je ovo previše, setite se – 90% požara je naša krivica. Možemo li to promeniti? Ili ćemo nastaviti da gledamo kako nam šume gore pred očima?
Podelite svoje mišljenje, ispričajte neku svoju priču iz prirode ili samo bacite neki sarkastični komentar – da vidimo ko je stvarno za promenu, a ko samo voli da gleda vatru iz daljine!
