Dobrodošli u Gazu, gde glad nije samo reč, već svakodnevna noćna mora! Dvanaestogodišnji Mohamed, dečak čija priča je potresla svet, doslovno jede pesak jer nema šta da jede. Da, dobro ste pročitali – pesak! Sve zbog haosa u distribuciji pomoći i nasilja koje guši svaki pokušaj preživljavanja.
Zamislite da kilogram paradajza košta oko 25 evra, dok Mohamed i njegova porodica jedva uspevaju da dobiju malo brašna za lepinju. Njegova majka peče hleb u improvizovanoj peći, a otac sa slomljenom nogom ne može da pomogne. Mohamed je bolestan, deo pluća mu je odstranjivan, a već 21 mesec nije bio u školi.
Pomoć stiže, ali je haotična i neorganizovana. Kamioni sa hranom često bivaju preuzeti od naoružanih klanova, a centri za distribuciju rade samo povremeno. Na severu Gaze, gde Mohamed živi, situacija je još gora – lokalne organizacije pokušavaju da pomognu, ali to nije dovoljno.
Izraelska vojska gotovo svakodnevno puca na ljude koji traže pomoć, a optužbe na račun vojske uglavnom ostaju bez odgovora. Mohamed sanja o miru, o povratku u školu, o životu bez straha da će biti ubijen. Ali rat se nastavlja, a sa njim i glad, očaj i smrt.
Ova priča nije samo o jednom dečaku. To je priča o hiljadama nevinih koji trpe zbog neorganizovane pomoći, nasilja i političkih igara. Ako mislite da je ovo daleko od vas, razmislite ponovo. Svet gleda, ali retko ko deluje. A Mohamed? On i dalje jede pesak, jer nema izbora.
Ako vam je ova priča slomila srce ili vas iznervirala, niste sami. Podelite svoje misli, ispričajte svoje teorije ili samo bacite neki sarkastični komentar – nek se čuje glas onih koji ne mogu da jedu lepinju, a kamoli da biraju šta će jesti.
