Sistem hitne medicinske pomoći u Crnoj Gori značajno je unapređen kroz modernizaciju infrastrukture, uvođenje laboratorijske i ultrazvučne dijagnostike, te telemedicine. Zavod hitne medicinske pomoći sada funkcioniše sa 24 tehnički opremljene jedinice povezane internetom, što omogućava efikasniju koordinaciju i bržu zaštitu pacijenata, naročito u hitnim slučajevima poput infarkta. Uloženo je šest miliona eura u modernizaciju, uključujući obnovu voznog parka i digitalizaciju evidencije. Takođe, uvedeni su sistemi za praćenje opreme i snimanje poziva, a planira se dalji razvoj telemedicine i uvođenje norveškog protokola kućnih posjeta. Nedostaci u kadrovima se nadomještaju tehnološkim rešenjima, a saradnja sa medicinskim fakultetom i međunarodnim partnerima je intenzivirana. Ove promene približavaju crnogorski sistem evropskim standardima urgentne medicine i postavljaju ga kao lidera u regionu.
Političke perspektive:
Levo: Levi politički pogled ističe društvene koristi modernizacije sistema hitne pomoći, naglašavajući ulaganja u javnu zdravstvenu infrastrukturu i značaj ravnopravnog pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti. Podržava korišćenje tehnologije za unapređenje zdravstvene zaštite i smanjenje nedostatka kadrova, videći ove promene kao korak ka održivijem i inkluzivnijem sistemu.
Centar: Centristički pogled fokusira se na praktične aspekte modernizacije, kao što su finansijska ulaganja, tehnološka unapređenja i poboljšana efikasnost u hitnom reagovanju. Ističe balans između inovacija i održavanja kvaliteta usluge, prepoznajući značaj međunarodne saradnje i usklađenosti sa evropskim standardima za bolje zdravstvene ishode.
Desno: Desničarski pogled može naglasiti efikasnost i ekonomičnost modernizacije, podržavajući korišćenje tehnologije za optimizaciju resursa i smanjenje birokratije. Takođe može istaći važnost odgovornosti, poput uvođenja snimanja poziva i praćenja opreme, kao i ulogu privatnih i međunarodnih partnerstava u unapređenju zdravstvenog sistema.
