Sukob između Izraela i Irana eskalirao je u vidu niza vazdušnih napada i raketnih udara. Izrael je izveo precizne vazdušne napade na iranske nuklearne objekte, uključujući postrojenja za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i Fordou, kao i na vojne ciljeve i naučnike povezane sa nuklearnim programom Irana. Iran je odgovorio raketnim napadima na izraelske gradove, pri čemu je bilo žrtava i povređenih. Ovaj sukob je izazvao zabrinutost za širenje sukoba na Bliskom istoku. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da će Izrael nastaviti da napada iranske ciljeve dok god je to potrebno, dok iranski zvaničnici negiraju da razvijaju nuklearno oružje, ali su spremni na odmazdu. Analize ukazuju na to da je Izrael izveo preventivne napade kako bi sprečio Iran da razvije nuklearno oružje, dok Iran nastavlja sa svojim programom uprkos međunarodnim sankcijama i pritiscima. Sukob je izazvao međunarodne reakcije i zabrinutost zbog moguće eskalacije.
Političke perspektive:
Levo: Levi izvori naglašavaju humanitarni uticaj sukoba, ističući civilne žrtve i rizike eskalacije na Bliskom istoku. Često pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju vojne akcije obe strane, naglašavajući potrebu za međunarodnom medijacijom i mirom.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o sukobu fokusirajući se na strateške i bezbednosne aspekte. Prikazuju uravnotežene informacije o izraelskim vazdušnim napadima i iranskim odgovorima, ističući složenost nuklearnog programa i regionalne bezbednosne implikacije. Naglašavaju zvanične izjave i međunarodne reakcije bez jakog pristrasnosti.
Desno: Desničarski izvori naglašavaju pravo Izraela na samoodbranu i pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program. Često prikazuju izraelske vojne akcije kao neophodne preventivne udare da bi se sprečilo da Iran dođe do nuklearnog oružja. Takođe ističu iransku podršku terorizmu i kritikuju međunarodne aktere koji se smatraju popustljivim prema Iranu.
