Izraelsko-iranski sukob eskalirao je serijom napada u kojima je više od 200 ljudi ranjeno u iranskim napadima na Izrael, dok je oko 800 ljudi povređeno u izraelskim napadima na Iran. Izraelska vojska je gađala mete širom Irana, uključujući i naftnu i plinsku industriju, što je izazvalo požar na jednom od najvećih plinskih polja na svetu. Iran je odgovorio napadima dronova i projektila na Izrael. Izraelski premijer Netanyahu izjavio je da su izraelski napadi značajno unazadili iranski nuklearni program i da će se nastaviti sa napadima na sve mete ajatolahovog režima. Ovaj sukob je doveo do značajne eskalacije tenzija u regionu i uticao na rast cena nafte na svetskom tržištu.
Političke perspektive:
Levo: Levo orijentisani mediji naglašavaju humanitarni uticaj sukoba, ističući broj žrtava i rizik od eskalacije koja može dovesti do šire regionalne nestabilnosti. Često pozivaju na diplomatska rešenja i kritikuju vojnu agresiju sa obe strane, naglašavajući potrebu za međunarodnom medijacijom kako bi se sprečilo dalje stradanje.
Centar: Centristički izvori izveštavaju o činjenicama sukoba sa fokusom na vojne događaje i zvanične izjave Izraela i Irana. Pružaju uravnotežen prikaz žrtava i strateških implikacija, beležeći uticaj na globalna tržišta nafte i regionalnu bezbednost bez izraženog favorizovanja bilo koje strane.
Desno: Desno orijentisani mediji ističu pravo Izraela na samoodbranu od iranske agresije i pretnju koju predstavlja iranski nuklearni program. Naglašavaju vojne uspehe Izraela i prikazuju Netanyahuovu poziciju kao snažnu i opravdanu. Narativ često prikazuje Iran kao agresora i destabilizujući faktor na Bliskom istoku.
